Dvadeset prva Konferencija UN o promeni klime (21st Conference od Parties – COP21) u Parizu sastoji se od tri dela: ‟Događaja za lidereˮ, tehničkog i političkog dela pregovora.
Tehnički deo pregovora realizovan je prve nedelje Konferencije. Pregovaračka tehnička grupa imala je zadatak da usaglasi stavove i pripremi predlog dogovora koji će definisati njegovu pravnu prirodu (da li će biti sporazum, dogovor, protokol i sl), smanjenje emisija gasova sa efektorm staklene bašte (GHG), godine do kojih i u odnosu na koje je potrebno smanjiti emisije GHG, potrebne mere prilagođavanja i nivoe, vrstu i način finansiranja borbe protiv klimatskih promena.
S obzirom da dogovor po najvećem broju pitanja nije postignut, pregovori su nastavljeni na političkom nivou od 7. decembra, druge nedelje Konferencije.
Druge nedelje Konferencije pregovore su nastavili ministri odnosno šefovi delegacija, kako bi se politički došlo do sadržaja teksta dogovora koji će biti prihvatljiv za sve države članice i istovremeno osigurati zaustavljanje daljeg porasta temperature na 2’C.
Zapravo prvi zvanični sastanak ministara, odnosno šefova delegacija, održan je 6. decembra kada je dogovoreno da će se rad nastaviti plenarnim zasedanjem, kojim će biti otvoren deo Konferencije na visokom nivou, a zatim procesom konsultacija i to podeljenim u četiri grupe. Ovim grupama predsedavali su ministri. U grupama su razmatrana pitanja finansiranja, tehnologija i jačanja kapaciteta; utvrđivanje različitosti obaveza, uključujući finansiranje, smanjenje emisija i transparentnost procesa; dugoročni ciljevi i ambicije u periodu do 2020. godine.
Ovakav rad doveo je sredinom druge nedelje Konferencije do značajnog skraćena teksta sporazuma, ali su i dalje ostala nerešena i nedefinisana ključna pitanja (koje države i kakave će obaveze imati u smislu smanjenja emisija, do kog perioda će smanjenje emisija biti definisano, koja će priroda tih smanjenja biti-obaveze ili dobrovoljna smanjenja i slično). Nastavljen je rad na ovom tekstu sporazuma kojim je bio nezadovoljan najveći broj država članica Konvencije.
Posetite sajt konferencije radi preuzimanja novog konsolidovanog teksta
Pored nastavka političkih konsultacija i pripreme teksta od strane predsedavajućeg Konferencijom na osnovu istih, Ministra spoljnih poslova Francuske, g. Lorena Fabijusa održano je i plenarno zasedanje zvaničnog otvaranja dela Konferencije na visokom (ministarskom) nivou. Na ovom otvaranju delegacijama su se obratili predesdavajući Konferencijom Ministar spoljnih poslova R. Francuske, Loren Fabijus, generalni sekretar UN, Ban Ki-mun, ali i sekretar Konvencije, Kristina Figueres i predsedavajući Međunarodnog panela o promeni klime. Na plenarnom zasedanju govorili su i Kerol Dišburg (Carole Dieschbourg) Ministarka životne sredine Luksemburga i Miguel Kanete (Miguel Arias Cañete) Komesar za klimatske promene EK, u ime EU, kao i predstavnici druih regionalnih i pregovaračkih grupa. Pored učešća delegacija R. Srbije na poltičkim konsultacijama, delegacija je učestvovala i na pratećim događajima.
Državni sekretar i šef delegacije za političke konsultacije, Stana Božović učestvovala je na pratećem dogadjaju pod nazivom “Zdravlje u centru borbe protiv klimatksih promena” koji su organizovali Naucni centar iz Monaka, Svetska zdravstvena organizacija I Svetska alijansa za zdravlje i zivotnu sredinu.
Za vise informacija: Health and Enviromnent Alliance
Državni sekretar i šef delegacije za političke konsultacije, Stana Božović navela je da je R. Srbija prepoznala značaj saradnje i podsticanja lokalnih samouprava na sprovođenje aktivnosti od značaja za smanjenje emisija, među kojima povećanje energetske efikasnosti predstavlja jedan od ključnih mogućnosti. Najveće emisije gasova sa efektom stalene bašte iz gradskih sredina dolazi iz glavnog grada R. Srbije, grada Beograda. Istovremeno, poplave 2014. godine pokazale su da je grad Beograd jako osetljiv na elementarne nepogode. Iz ovih razloga Vlada R: Srbije najviše pažnje posvetila je gradu Beogradu, kao rezultat inicijative Ministarstva nastao je Plan adaptacije i procena pogođenosti klimatskim promenama grada Beograda. Ovaj dokument izrađen je u saradnji, pre svega, grada Beograda i nemačkog GIZ-a, ali i drugih zainteresovanih strana. Ovaj Akcioni plan pokazao je da je, između ostalog, sistem javnog grejanja izuzetno osetljiv na poplave i druge prirodne nepogode. Pored niza drugih činilaca i ovo je jedan od onih koje treba imati u vidu pri identifikovanju odgovarajućih strategija i invsticija u povećanje energetske efikasnosti sistema javnog grejanja.
Pored toga, državni sekretar S. Bozovic učestvovala je i na pratećem dogadjaju na visokom nivou posvecenom unapredjenju regionalne saradnje po pitanju prilagodjavanja planinskih regiona na izmenjene klimatske uslove, u kontekstu Medjunarodnog dana planina. Vise informacija o ovoj temi mozete pronaći ovde.
U cilju postizanja koncenzusa, pregovori će biti nastavljeni i u subotu, 12.decembra 2015.
