Završena Konferencija UN o promeni klime u Parizu

Dvadeset prva Konferencija UN o promeni klime (21st Conference od Parties – COP21) održana je u Parizu, u periodu 30. novembar – 12. decembar 2015. godine (iako je planirani završetak Konferencije bio 11. decembar).
Pregovori na političkom nivou tokom druge nedelje Konferencije doveli su do usvajanja klimatskog sporazuma tzv. Sporazuma iz Pariza. Sporazum iz Pariza sastavni je deo Odluke Konferencije država članica i usvojilo ga je 195 država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime.
Delegaciju Republike Srbije na pregovorima na političkom nivou predvodila je državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Stana Božović. Kako bi se dodatno pokazalo prisustvo R. Srbije na Konferenciji i promovisao rad Vlade R. Srbije na međunarodnom nivou, kao i saradnja Vlade i Ministarstva sa međunarodnim institucijama, što je jedna od ključnih osnova za dobijanje finansijske i tehničke pomoći u predstojećem periodu, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, gospođa Stana Božović učestvovala je na četiri prateća događaja Konferencije. Značajno je da je državni sekretar, Stana Božović pozvana i učestvovala na ovim događajima kao predstavnik regiona Zapadnog Balkana. Na ovim događajima su pored državnog sekretara Stane Božović učestvovali, između ostalog i Naoko Iši, predsednica Upravnog odbora Globalnog fonda za zaštitu životne sredine (GEF), Akim Štajner, šef agencije Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), Nj. E. Princ Albert od Monaka, Ministar zdravlja i socijalne politike Francuske Marisol Touraine, Regionalni Direktor Svetske zdravstvene organizacije Zsuzsana Jakab, Saed Al Abar direktor Saveta za zelenu gradnju Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugi.
Sporazumom su definisane obaveze za sve države članice i to za period posle 2020. godine. Sporazum iz Pariza konkretno definiše obavezu sprovođenja aktivnosti na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte koje će obezbediti ograničenje rasta globalne srednje temperature značajno ispod 20S, sa tendencijom povećanja ambicioznosti smanjenja emisija na način koji će dovesti do ograničenja porasta rasta globalne srednje temperature na 1,50S. Obaveze pojedinačnih država članica Konvencije, u okviru ovog Sporazuma, određene su ciljevima smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte koje su same države dostavile kao pripremu za Konferenciju (tzv. INDC). Značajno je da je 188 država do kraja Konferencije dostavilo svoje ciljeve smanjenja emisija, dok su Sporazumom iz Pariza pozvane i ostale da to učine u što kraćem roku. R. Srbija je među prvih 10 država i kao prva država regiona dostavila svoj cilj smanjenja emisija za 2030. godinu u odnosu na 1990. godinu, a koji je 9,8%.
Sporazum iz Pariza poziva i na povećanje ambicioznosti i definisanje dugoročnih strategija smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Povećanje ambicioznosti ciljeva smanjenja emisija vršiće se kroz revizije dostavljenih ciljeva smanjenja emisija na svakih 5 godina i u skladu sa mogućnostima svake države. Pored smanjenja emisija (mitigacije), Sporazum iz Pariza uključuje i ostala ključna pitanja, odnosno prilagođavanje na izmenjene kimatske uslove (adaptacija) i finansiranje mitigacije i adaptacije u zemljama u razvoju, kao i jačanje kapaciteta i razvoj i transfer tehnologija. U ovom kontekstu značajno je da Sporazum jasno definiše potrebu finansijske pomoći zemljama u razvoju od strane razvijenih zemalja, a za ispunjenje njihovih ciljeva i obaveza definisanih Sporazumom.
Uzimajući u obzir procedure pod UN-om, Sporazum iz Pariza koji je usvojila Konferencija mora biti potpisan i ratifikovan u državama članicama kako bi stupio na snagu. Sporazum određuje da će otvaranje za potpisivanje istog započeti 22. aprila 2016. godine u UN u Njujorku i trajati godinu dana. Sporazum će stupiti na snagu kada najmanje 55 država koje istovremeno emituju i, najmanje, 55% ukupnih globalnih emisija ratifikuje Sporazum i dostavi ratfikacioni instrument UN-u.