Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnjih poslova su i ove godine pokrenuli kampanju na jačanju svesti o štetnim posledicama paljenja žetvenih ostataka na otvorenom, što je zakonom zabranjena delatnost. U ovoj zajedničkoj kampanji koja se realizuje uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kreirani su promotivni materijali (video, liflet) s ciljem da se ukaže na postojanje ovog problema i da se apeluje na građane da u okviru svojih poljoprivrednih aktivnosti ne pale strnjiku.
Osim što je zakonom zabranjena, ova praksa predstavlja i veliku opasnost po bezbednost ljudi ali takođe nanosi i veliku štetu životnoj sredini. Prošle godine (2019), vatrogosci su morali da intervenišu skoro 19.000 puta kako bi suzbili požare izazvane paljenjem strnjišta. Tom prilikom je pričinjena ogromna materijalna šteta a izgubljeno je i 14 života. Najizazovniji period pred vatrogasnim službama je od septembra do novembra jer se upravo tada i dešava najviše prekršaja ove prirode. Upravo tada se završava berba kukuruza i tada se i pokreće najveći broj požara a vatrogasne službe ne stižu da intervenišu na svim mestima. Ova praksa, pored toga što ugrožava ljudske živote, nanosi veliku štetu samom zemljištu. U gornjem sluju zemljišta, usled požara, dolazi do prekida svih mikrobioloških procesa ali takođe i do gubljenja većine htanljivih materija. Tom prilikom se ispušta azot u atmosferu a velika šteta je gubljenje organske materije.
Zakon o poljoprivrednom zemljištu je regulisao ovu oblast kao i prekršaje koji nastaju paljenjem strnjišta. Svako paljenje strnjike i opasno i zato Zakonom kažnjivo kako za fizička, tako i za pravna lica.