U Begradu je 5. i 6. oktobra održana konferencija „Dijalog o klimatskim promenama – u susret konferenciji o Parizu“, u organizaciji Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Programa UN za razvoj, a u saradnji sa Ambasadom Republike Francuske u Srbiji i pod pokroviteljstvom Globalnog fonda za životnu sredinu.
Konferencija na kojoj je učestvovalo više od 200 učesnika različitih profila, organizovana je povodom predstojećeg istorijskog 21. zasedanja država članica Okirne konvencije UN o promeni klime (UNFCCC) koja će se održati u Parizu od 30. novembra do 11. decembra o.g. Glavni slogan konferencije „Vreme za akciju“ ukazuje upravo na glavnu poruku dijaloga, a to je da se podstaknu sve zainteresovane strane na neizostavno preduzimanje konkretnih mera i aktivnosti u borbi protiv klimatskih promena.
U uvodnom delu konferencije učesnicima su se obratili: prof. dr. Snežana Bogosavljević Bošković, ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i visoki zvaničnici UN i EU:
Irena Vojačkova Solorano, stalni predstavnik UNDP za R Srbiju,
Majkl Devenport, ambasador, šef Delegacije EU u R Srbiji
Aksel Ditman, ambasador Nemačke u R Srbiji
Kristin Moro, ambasador Republike Francuske u R Srbiji.
Oni su u obraćanjima potvrdili značaj širokog kruga nacionalnih konsultacija o izazovima u oblasti klimatskih promena i sa političkog aspekta, odnosno za proces integracija R. Srbije u Evropsku uniju, ali i za uspeh Konferencije u Parizu.
U okviru izlaganja, učesnici su bili u prilici da čuju najnovije informacije u vezi sa politikom klimatskih promena na globalnom nivou i pripremama za predstojeću Konferenciju UNFCCC u Parizu. Tim povodom stručnjaci Programa UN za razvoj i Evropske komisije – Direktorata za klimatske akcije, pojasnili su osnovne sadržaje i očekivanja od novog globalnog sporazuma o klimi koji treba da obezbedi smernice za dalje obavezujuće smanjenje emisije GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove za period nakon 2020. godine. Predstvnici EK naglasili su očekivanja da prema novom sporazumu svaka država treba da preuzme obavezu smanjenja emisije GHG u skladu sa sopstvenim mogućnostima i nacionalnim okolnostima.
Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Stana Božović, učesnicima je predstavila napore koje R Srbija ulaže u oblasti klimatskih promena, kako po pitanju sprovođenja međunarodnih obaveza, tako i po pitanju usklađivanja sa pravnim tekovinama EU u datoj oblasti.
Pored toga, posebna pažnja skupa bila je posvećena i lokalnim samouprvama i mogućim merama za pokretanje inovativnog razvoja koji doprinosi smanjenju emisija GHG (tzv. niskougljeničnog razvoja). Naglašeno je da ovaj novi koncept, koji promoviše i UNDP, podrazumeva aktivno ukljućivanje samih lokalnih zajednica i drugih interesnih strana koje mogu da ponude inovativna i primenjiva rešenja za neke od uobičajenih problema u vezi sa emsijama GHG i mogućnostima za njihovo smanjenje. Predstavljeni su stavovi i aktivnosti u oblasti nekih od organizacija civilnog društva.
Drugog dana skupa, pažnja skupa bila je usmerena na razmatranje naučnih činjenica, podataka i projekcija u oblasti klimatskih promena, kao osnove za donošenje odluka i planiranje mera ublažavanja i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove. Učesnici su bili u prilici da se bliže upoznaju sa Globalnim okvirom za pružanje usluga u domenu klimatskih promena kojim rukovodi Svetska meteorološka organizacija, kao i da učestvuju u diskusijama o uzajamnoj povezanosti klimatskih promena i različitih sektora, poput poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, očuvanja prirode i zdravlja ljudi. Na kraju skupa diskutovano je o inventaru gasova sa efektom staklene bašte, kao i o merama ublažavanja klimatskih promena u sektoru energetike, industrije, upravljanja otpadom i poljoprovrede i prenamene korišćenja zemljišta. Celokupna diskusija po ovim pitanjima zasnovana je na informacijama koje predstavljaju sastavni deo Drugog nacionalnog izveštaja (u pripremi – planiran završetak do kraja 2015.g.) i Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja R Srbije prema UNFCCC.
Skup je rezultirao u uspostavljanju otvorenog dijaloga između različitih zainteresovanih strana u R Srbiji o pitanjima od značaja za kreiranje i sprovođenje politike klimatskih promena. Posebno je značajno uključivanje organizacija civilnog društva u ovakav dijalog od koga se očekuje da bude nastavljen kao dobra praksa i nakon usvajanja novog sporazuma na predstojećoj konefrenciji u Parizu. Pored toga, značaj nacionalnog dijaloga je i u unapređenju sistema prikupljanja i razmene informacija u domenu klimatskih promena, kao i unapređivanju intersektorske saradnje i unapređivanju samog procesa donošenja odluka koji mora biti zasnovan na naučnim činjenicama i podacima. Shodno tome, dijalog predstavlja i priliku da se u budućnosti razmatraju mere i aktivnosti za sprovođenje i dalje planiranje nacionano nameravanih doprinosa smanjenju emisija GHG.
Kao dobar primer naučno zasnovanih preporuka za delovanje, može se navesti publikacija „Zagrevanje useva – kako odgovoriti“ koja je pripremljena u okviru tekućih zajedničkih projekata Ministarstva i UNDPa, a koja je predstavljena na samoj konferenciji.
