Novi članak “Klimatske promene – vreme je za globalni sporazum”, Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji
Objavljeno u Politici 27. novembra 2015
Kako zalazimo sve dublje u zimu, svakodnevni razgovori se okreću pripremama za hladnije dane i sećanjima na zime iz prošlosti ili detinjstva. Ali ove promene godišnjih doba maskiraju jedan trend čiju su ozbiljnosti naučnici a zatim i šira javnost počeli da shvataju u punoj meri tokom proteklih nekoliko decenija. To je trend koji postaje vidljiv i neposredno, golim okom: trend klimatskih promena.
Klimatske promene donose dugoročan rast prosečnih temperatura širom naše planete, pa i u Srbiji, veću učestalost ekstremnih klimatskih događaja, kao i promene u režimu padavina.
Moramo biti svesni da je ovo problem prouzrokovan ljudskom aktivnošću. Dakle, problem izazvan povećanim emitovanjem gasova sa efektom staklene bašte i to tempom koji je mnogo brži nego što ekosistemi planete Zemlje mogu da absorbuju. Ovi gasovi zadržavaju sunčevu toplotu u atmosferi u toj meri da je prosečna globalna temperatura već porasla za skoro jedan stepen u odnosu na predindustrijski period.
Ovo se možda ne čini značajnim rastom, ali profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu izračunao je da, ukoliko se ovaj trend nastavi, do kraja veka prosečna temperatura u Srbiji, prema nekim scenarijima, može da bude veća za 4 stepena a padavine u letnjem periodu manje i do 50 procenata.
Zapravo, stručnjaci smatraju da klimatske promene već ostavljaju posledice na Srbiju, njene građane i institucije. Dva verovatno najbitnija ekstremna klimatska događaja bili su suša iz 2012. i poplave iz 2014. godine. Ovi događaji naneli su veliku materijalnu štetu Srbiji, a UNDP je u saradnji sa drugim UN agencijama bio aktivno uključen u obnovu pogođenih područja.
Klimatske promene zahtevaju pravovremenu akciju na dva paralelna koloseka: s jedne strane, sve države sveta, s obzirom da je ovo globalni problem, moraju postići obavezujući sporazum o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Upravo sa tim ciljem u Parizu će od 30 novembra do 11 decembra ove godine biti održana globalna Konferencija posvećena klimatskim promenama, gde se očekuje donošenje takvog sporazuma.
Srbija na ovu konferenciju dolazi sa nizom postignuća: Zakon o sistemu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte ulazi u skupštinsku proceduru sledeće godine, izveštaji prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime se finalizuju uz brojne prateće strateške i edukativne sadržaje. Uz to Srbija je jedna od prvih zemalja koja je objavila plan o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, takozvane “Nameravane nacionalno određene doprinose”, prema Konvenciji Ujedinjenih Nacija o promeni klime.
S druge strane, moramo se prilagoditi na nove klimatske uslove i razviti strategije za njihovo olakšavanje. Čak i sa potpisanim sporazumom u Parizu, izazovi klimatskih promena ostaće dugoročni prioritet za svaku državu i Svet u celini. Na primer, već u sledećih 15 godina predviđa se da će rod kukuruza u Srbiji opasti za 58% ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja. Stoga UNDP, kao agencija Ujedinjenih Nacija za razvoj, ulaže puno vremena u izgradnju partnerstava na nacionalnom i lokalnom nivou, da bi se srpsko društvo i privreda blagovremeno prilagodili na nove klimatske uslove.
Često možete čuti da su klimatske promene jedan od najozbiljnijih globalnih izazova našeg doba. Ali, brojna rešenja su predložena u cilju odgovora na ovaj izazov. Ako u duhu povelje Ujedinjenih Nacija radimo zajednički na ovom socijalnom i ekonomskom problemu, jer klimatske promene ostavljaju posledice upravo na svakodnevni život, osiguraćemo budućnost generacija koje dolaze. Kako se primičemo Konferenciji o klimatskim promenama u Parizu, neka nam to bude ideja vodilja.
Steliana Nedera, zamenica stalne predstavnice Programa UN za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji
