Evropska komisija razmatra ekonomski isplative načine da privredu Evropske unije prilagodi klimatksim promenama. Do 2050. godine, Evropska unija bi mogla da značajno smanji većinu emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Mapa puta do 2050. predstavlja skup svojevrsnih planskih politika koje trebaju da omoguće održivo korišćenje resursa na nivou Evropske unije. Čiste tehnologije predstavljaju ključni elemenat buduće evropske privrede.Mapa puta ukazuje da, do 2050. godine, EU na nacionalnom nivou treba da smanji emisije za 80% u odnosu na nivoe iz 1990. godine. Ona definiše ekonomski isplativ način postizanja ovog cilja sa pojedičnim ciljevima od 40% smanjenja do 2030. i 60% smanjenja do 2040. godine. U kratkoročnom periodu, EU je usvojila legislativu koja treba da omogući smanjenje od 20% u odnosu na 1990. godinu do 2020. godine i za sada se taj cilj uspešno realizuje. EU takođe predlaže da čak poveća ovaj cilj na celih 30% smanjenja u slučaju da i druge ekonomski razvojene države postignu sporazum o globalnim naporima za smanjenje emisija.
Sektorske perspektive

 

GHG smanjenje u odnosu na 1990.200520302050
Total-7%-40 to -44%-79 to -82%
Sektori
Energetika (CO2)-7%-54 to -68%-93 to -99%
Industrija (CO2)-20%-34 to -40%-83 to -87%
Transport (incl. CO2 aviation, excl. maritime)+30%+20 to -9%-54 to -67%
Stanovanje i usluge (CO2)-12%-37 to -53%-88 to-91%
Poljoprivreda (ne-CO2)-20%-36 to -37%-42 to -49%
Druge ne-CO2 emisije-30%-72 to -73%-70 to -78%

Source: ec.europa.eu

 

Mapa puta ka ekonomiji sa niskim emisijama ukazuje na koji način napori za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte mogu da budu raspoređeni na ekonosmki efikasan način između različitih ekonomskih sektora u skladu sa tehnološkim i ekonomskim potencijalima.

Inovacije, zeleni rast i energetska efikasnost

Tranzicija ka društvu sa niskim emisijama treba da bude bazirana na uvođenju inovacija i investiranju u čistije tehnologije i proizvodnju energije sa niskim emisijama ili bez emisija. Energetska efikasnost biće ključni pokretač ove tranzicije, imajući u vidu činjenicu da EU ima potencijal da koristi 30% manje energije do 2050. godine u odnosu na 2005. godinu. Takođe, veće korišćenje čistih tehnologija značajno će smanjiti zagađenje vazduha u evropskim gradovima.

Privreda zasnovana na niskim emisijama ima mnogo veću potrebu za obnovljivim izvorima energije, energetski efikasnim građevinskim materijalima, hibridnim električnim vozilima, opremom za pametne mreže, proizvodnjom struje sa niskim sadržajem ugljenika i razvojem tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika.

Da bi se realizovala ova tranzicija, potrebno je da EU uloži dodatnih 270 milijardi evra na godišnjem nivou, u narednih nekoliko decenija. Dodatne investicije ubrzale bi rast u mnogim proizvodnim sektorima i obezbedile i do 1,5 miliona novih radnih mesta do 2020. godine, posebno ukoliko bi vlade iskoristile prihode od taksi na emisije ugljen dioksida i trgovine emisijama za smanjenje troškova radne snage.

 

 EU’s 2050 Roadmap