Ujedinjene nacije (UN) imaju centralnu ulogu u globalnim naporima za rešavanje pitanja klimatskih promena. Republika Srbija i UN sarađuju na jačanju institucionalnih i ljudskih kapaciteta Srbije za odgovor na klimatske promene.
UNFCCC
UN već nekoliko decenija obezbeđuju platformu za globalne diskusije o klimatskim promenama. Na Samitu o Zemlji 1992. godine, UN su preduzele prvi formalni korak u rešavanju klimatskih pitanja usvajanjem Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC). Krajnji cilj UNFCCC-a jeste sprečavanje „opasnog“ ljudskog uticaja na klimatski sistem. Danas Konvencija ima gotovo univerzalno članstvo, sa 198 strana. Republika Srbija je ratifikovala UNFCCC 2001. godine.
Kao zemlja koja nije obuhvaćena Aneksom I UNFCCC, Republika Srbija je u obavezi da dostavlja podatke o emisijama i uklanjanju gasova sa efektom staklene bašte (GHG), kao i informacije o aktivnostima koje sprovodi radi implementacije Konvencije i integracije klimatskih promena u širi razvojni okvir zemlje. Ove informacije se dostavljaju UNFCCC na svake četiri godine kroz Nacionalne komunikacije (NC), uz dopunu putem Dvogodišnjih izveštaja o ažuriranju (BUR), koji se podnose svake dve godine kao izveštaji o napretku.
Sporazum iz Pariza
Sporazum iz Pariza predstavlja pravno obavezujući međunarodni ugovor o klimatskim promenama, sa osnovnim ciljem ograničavanja globalnog zagrevanja na znatno ispod 2°C, a po mogućstvu na 1,5°C u odnosu na predindustrijski nivo. Usvojen je 2015. godine na Konferenciji strana (COP21), a od 2026. godine ima 194 strane.
U skladu sa Sporazumom, države su dužne da dostavljaju svoje nacionalne planove klimatskih aktivnosti putem Nacionalno utvrđenih doprinosa (NDC) na svakih pet godina. Svaki naredni NDC treba da odražava viši nivo ambicije u odnosu na prethodni, s obzirom da ostvarenje ciljeva iz Sporazuma zahteva široke ekonomske i društvene transformacije, uz primenu savremenih naučnih i tehnoloških dostignuća.
U okviru NDC dokumenata, države definišu planirane aktivnosti za smanjenje emisija GHG i jačanje otpornosti, obuhvatajući i ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama. Zemlje u razvoju se takođe podstiču da uključe informacije o potrebama za jačanjem kapaciteta, čime se otvara prostor za međunarodnu podršku.
Radi praćenja napretka u sprovođenju ovih planova, države su dužne da izveštavaju o sprovedenim klimatskim aktivnostima. U skladu sa Okvirom za unapređenu transparentnost (ETF) uspostavljenim Sporazumom iz Pariza, države podnose Dvogodišnje izveštaje o transparentnosti (BTR) svake dve godine, pri čemu je prvi rok za podnošenje bio 31. decembar 2024. godine.
Uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Republika Srbija pravovremeno i kontinuirano ispunjava svoje obaveze izveštavanja. Zaključno sa 2026. godinom, Republika Srbija je podnela Treću nacionalnu komunikaciju i Drugi dvogodišnji izveštaj o ažuriranju u okviru UNFCCC, kao i Treći nacionalno utvrđeni doprinos i Prvi dvogodišnji izveštaj o transparentnosti u okviru Sporazuma iz Pariza.
