Сажетак специјалног извештаја ИПЦЦ – Климатске промене и землја – доступан на српском језику

Решенја заснована на природи за климатске промене и потенцијал за нјихову имплементацију у Србији

Решенја заснована на природи су акције за заштиту, одрживо управлјанје и обнавлјанје природних или модификованих екосистема које одговарају на делотворан и адаптиван начин на друштвене изазове, истовремено обезбеђујући користи за добробит лјуди и биодиверзитета.

 

 

 

 

Финансиранје у области климатских промена

Студија даје увид у величину и структуру расхода у вези са климатским променама и даје препоруке за увођенје климатских апропријација у буджетима. Представлја још један корак ка постизанју цилјева којима Србија тежи кроз међународне процесе у области климатских промена и усклађиванје са климатском политиком ЕУ. Студија представлја дијагностичку процену осмишлјену за меренје степена у којем су локални систем управлјанја јавним финансијама (ПФМ) и све нјегове повезане подкомпоненте, способне да подрже испунјенје цилјева климатских политика, кроз ефикасно прац́енје расхода у тој области. Са друге стране, студија пружа аналитичке основе за реформе у домену изграднје потребних капацитета, као и ефикасније расподеле лјудских и финансијских ресурса ради постизанја болјих резултата у борби против климатских промена.Цилј студије је да пружи деталјније информације о томе колико држава улаже у климатске акције и како да се омогуц́и болје прац́енје тих улаганја ради ефикаснијег планиранја и веће учинковитости.

 

 

 

Први кораци ка праведној транзицији

 

Транзиција у правцу нискоуглјеничног развоја је у току и очекује се нјено убрзаванје широм света.

Овај извештај пружа основне анализе ка праведној транзицији у Србији не заборавлјајући никога из региона и заједница завсиних од углја.

 

 

Сажетак специјалног извештаја ИПЦЦ – Глобално загреванје од 1,5°Ц – доступан на српском језику

 

У овом Сажетку за креаторе политике (енг. Суммарy фор Полицyмакерс – СПМ) представлјени су клјучни заклјучци Специјалног извештаја који су засновани на расположивој научној, техничкој и социо-економској литератури релевантној за глобално загреванје од 1,5°Ц и за поређенје између глобалног загреванја за 1,5°Ц и 2°Ц у односу на прединдустријско доба. Степен поузданости сваког од клјучних заклјучка изражен је на начин који се користе у склопу ИПЦЦ једнозначно дефинисаних израза за вероватноће. Научна основа на којој се темелји сваки клјучни заклјучак назначена је у референцама у оквиру сваког поглавлја. У Сажетку за креаторе политике наведене су области које треба додатно истраживати, а које су повезане са одговарајућим поглавлјима Извештаја. Стручну лектуру текста на српском језику је урадио проф. др Владимир Ђурђевић, уз напомену да у случају недоумица важеће је оригинално изданје на енглеском језику које је доступно на ИПЦЦ wебсите

 

 

 

Студија о социо-економским аспектима климатских промена у Републици Србији

 

Последице које климатске промена имају на глобалну економију и друштво су већ видлјиве. Ова студија се фокусира на утицај које климатске промене оставлјају на српско друштво и економију. Студија наводи да је тај утицај на природне системе и економске секторе у Србији веома значајан и наглашава потребу за адаптацијом на климатске промене и за редукцијом емисија гасова са ефектом стаклене баште. Оваква студија се по први пут спроводи у Републици Србији.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Решенја заснована на природи у Републици Србији

У оквиру УНДП-ГЕФ пројекта „Успоставлјанје оквира транспарентности према Споразуму из Париза“ који спроводи Министарство заштите животне средине уз техничку подршку УНДП и финансијску подршку ГЕФ, припремлјена је прва студија о коришћенју природних потенцијала у одговору на изазове климатских промена у Србији.

Студија Решенја заснована на природи у Републици Србији – о коришћенју природних потенцијала у одговору на изазове климатских промена, је заснована на свеобухватној анализи која је спроведена у цилју утврђиванја и процене различитих решенја заснованих на природи (РЗП), нјихових веза са последицама климатских промена, као и нјихове применјивости и значаја за Републику Србију. Ова Студија би требало да допринесе извештајима које је Србија у обавези да поднесе према Оквирној конвенцији УН о промени климе (УНФЦЦЦ) и Европској унији (ЕУ), те генералном повећанју свести о ефектима климатских промена а тиме и општим напорима Владе Републике Србије у борби против климатских промена. Применом РЗП може се допринети решаванју разних друштвених изазова. Ова решенја, када се применјују стратешки и оправдано, могу да представлјају нискоризична, нискобуджетна и незахтевна решенја за многе природне катастрофе и ефекте изазване климатским променама.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Утицаји промене климе на српску полјопривреду

Извештај Утицаји промене климе на српску полјопривреду анализира утицај осмотрених климатских промена на полјопривреду у Србији и пројекције утицаја будуће климе на основу различитих сценарија будућих емисија. Полјопривреда је посебно ранјива на климатске промене, с обзиром да ова производнја представлја „фабрику под небом“. У полјопривреди посебно је угрожена билјна производнја (ратарство, повртарство, воћарство, виноградарство), такође сточарство и рибарство, а преко нјих и прехрамбена производнја.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Осмотрене промене климе у Србији и пројекције будуће климе

Анализа осмотрених климатских промена на територији Републике Србије показала је да тренд пораста температуре временом постаје све већи. У јануару 2019. Републички Хидрометеоролошки Завод је саопштио да је 2018. година била најтоплија од када постоје меренја у Републици Србији.&нбсп;Током последнјих деценија промене у климатским условима су били поволјни и за чешћу појаву суше, док се све више падавина излучује током интензивнијих падавинских догађаја. Анализа будућих климатских промена показује опсег могућих будућих климатских услова у зависности од будућих емисија гасова стаклене баште и реагованја климатског система на ове промене. На територији Републике Србије очекује се да ће температура наставити да расте до краја овог века до вредности које је су просечно више за око 3 до 5°Ц у односу на температуре средине прошлог века. Овакве промене изазивају још већу дестабилизацију климатског система и прогресивну промену климатских услова поволјних за појаву екстремних топлотних таласа, јаких сушних епизода и повећанје акумулација падавина током екстремних догађаја.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Стратегија комуникације за област климатских промена

Стратегија комуникације за област климатских промена даје смернице и препоруке како да се искомуницирају две главне компоненте у борби против климатских промена: митигација, која се бави узроцима глобалног загреванја и која за цилј има сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште и адаптација, компонента која се бави утицајем климатских промена на друштво, економију и животну средину и промовише активности које сманјују ранјивост заједница пре свега на екстремне временске услове.

&нбсп;

&нбсп;

Други извештај Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе

Република Србије је у октобру 2017. године доставила Други извештај Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Први Двогодишнји ажурирани извештај Р. Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе

Република Србија је у фебруару 2016. године доставила први Двогодишнји ажурирани извештај Р. Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе.

Водич кроз одрживу урбану мобилност

У оквиру пројекта „Подршка одрживом саобраћају у граду Београду“,који заједнички спроводе Програм Ујединјених нација за развој (УНДП), Министарство полјопривреде и заштите животне средине и Град Београд, припремлјен је “ Водич кроз одрживу урбану мобилност”.

Сврха овог водича јесте да обезбеди смернице за развој и интеграцију планова и мера за одрживу урбану мобилност. Цилјна група овог Водича су креатори политике, општинске власти, актери и стручнјаци који ће радити на питанјима одрживе урбане мобилности. Садржај представлјен у овом водичу је у складу са стратешком политиком ЕУ и смерницама о одрживој урбаној мобилности и транспорту, које су усмерене на израду и спровођенје исплативих решенја за постизанје цилјева и принципа одрживе урбане мобилности.

Одрживи саобраћај и емисије гасова са ефектом стаклене баште у Београду

У оквиру пројекта „Подршка одрживом саобраћају у граду Београду“,који заједнички спроводе Програм Ујединјених нација за развој (УНДП), Министарство полјопривреде и заштите животне средине и Град Београд, припремлјен је извештај: „Одрживи саобраћај и емисије гасова са ефектом стаклене баште“ у цилју квантификације спроведених мера одрживог саобраћаја у Београду на сманјенје ГХГ емисија из друмског саобраћаја.

Загреванје усева-како одговорити?

Публикација „Загреванје усева – како одговорити: утицаји промене климе на српску полјопривреду“ објавлјена је у сараднји УНДПа и Министарства полјопривреде и заштите животне средине, уз финансијску подршку Глобалног фонда за животну средину.

У предговору извештаја Министар полјопривреде и заштите животне средине проф. др. Снежана Богосавлјевић Бошковић истакла је: „ Материјал у овом документу потиче из експертског извештаја под називом “Процена осетлјивости и мере прилагођаванја на изменјене климатске услове у сектору полјопривреде у Републици Србији”. Порука тог извештаја, као и ове публикације наменјене свим запосленим у сектору, али и најширој јавности, је сасвим јасна: морамо наставити да радимо на међународном плану да бисмо постигли ефективан договор о сманјенју емисија, а у исто време спровести низ мера прилагођаванја на нове климатске услове. Ове мере подразумевају не само едукацију и обуку запослених у полјопривреди и стимулацију учесника да спроведу мере прилагођаванја на изменјене климатске услове и ублажаванја штете, већ и технолошке иницијативе унапређенја система за наводнјаванје, мере заштите од ерозије и унапређенје ефикасности коришћенја землјишта.”

Извештај је наменјен саветодавним службама, запосленима у сектору полјопривреде, полјопривредним произвођачима, али и најширој заинтересованој јавности.

Прва студија о родној равноправности и климатским променама у Србији

У оквиру УНДП-ГЕФ пројекта „Први двогодишнји ажурирани извештај према УНФЦЦЦ“ који спроводи Министарство полјопривреде и заштите животне средине уз техничку подршку УНДП и финансијску подршку ГЕФ, припремлјена је прва студија о родној равноправности и климатским променама у Србији.

&нбсп;

Први национални план адаптације на изменјене климатске услове

У оквиру УНДП-ГЕФ пројекта „Други извештај Р. Србије према УНФЦЦЦ“ који спроводи Министарство полјопривреде и заштите животне средине уз техничку подршку УНДП и финансијску подршку ГЕФ, припремлјен је први национални план адаптације на изменјене климатске услове.

Климатске промене и здравлје

У оквиру УНДП-ГЕФ пројекта „Други извештај Р. Србије према УНФЦЦЦ“ који је спровело Министарство полјопривреде и заштите животне средине уз техничку подршку УНДП и финансијску подршку ГЕФ, припремлјена је публикација „Климатске промене и здравлје“.

&нбсп;