Министарство заштите животне средине, заједно са Програмом УН за развој, одржало је тродневну радионицу на тему дијалога о климатским променама у Србији. У периоду од 19. до 21. новембра, у Врднику, одржан је други састанак Радне групе у оквиру пројеката „Припрема извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе“ и први састанак Радне групе у оквиру пројекта „Успоставлјанје оквира транспарентности за Републику Србију“. На састанку су присуствовали представници релевантних институција у Србији, где се дијалог о климатским променама одвијао на квалитетан и инклузиван начин.
Током састанка представлјен је нацрт Другог двогодишнјег ажурираног извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе, чије усвајанје и доставлјанје Конвенцији се очекује у предстојећем периоду. Представлјен је инвентар гасова са ефектом стаклене баште (енг. греенхоусе гасес – ГХГ) за 1990, 2000, 2005 и за период 2010-2016 за све секторе присутне у Инвентару ГХГ. Поред тога, представлјени су будући сценарији сманјенја емисија до 2030. године, као и могуће повећанје амбиције у односу на постојеће Намеравано утврђене доприносе сманјенју емисија ГХГ (НДЦс).
Поред тога, током састанка представлјен је предлог система мониторинга, извештаванја и верификације (МРВ) у области климатских промена, који ће имати за цилј успоставлјанје свеобухватног система за прикуплјанје података и информација из свих сектора релевантних за област климатских промена. Учесници су упознати са будућим обавезама извештаванја у оквиру МРВ система и нјихове улоге у функционисанју система. С обзиром да се очекује усвајанје Нацрта закона о климатским променама, формиранје оваквог система је од клјучног значаја за будуће извештаванје према Конвенцији, планиранје политика и мера у области као и за праћенје спровођенја зацртаних НДЦс.
Током другог дана састанка, управо је било више речи о праћенју и извештаванју о спровођенју Национално утврђених доприноса сманјенју емисија ГХГ. Представлјене су будуће обавезе које ће Република Србија имати након 2020. године, када починје примена Споразума из Париза. Без обзира што је Србија землја у развоју под окрилјем Конвенције, имаће доста чешће обавезе извештаванја на двогодишнјем нивоу, са повећаним обимом и нивоом деталјности&нбсп; података и информација. Представлјени су механизми праћенја спровођенја НДЦс, а кроз рад у групама учесници су имали прилике да на практичним примерима виде који је ниво деталјности информација потребан прилико извештаванја.
Трећег дана састанка, представлјене су потребе за унапређенјем АФОЛУ сектора (енг. Агрицултуре, Форестрy анд Отхер Ланд Усе) Инвентара ГХГ. Поред урађених унапређенја у претходном периоду, који ће бити видлјиви у Трећем националном извештају, дати су и предлози за додатне краткорочне и дугорочне мере унапређенја АФОЛУ сектора Инвентара.
Састанак је заклјучен са препорукама за доставлјанје сугестија и коментара на нацрт Другог двогодишнјег ажурираног извештаја, како би финална верзија извештаја била што квалитетнија.
Презентације и материјале са тродневне радионице можете погледати овде:
1. ДАY 1 – 1. А. Јововиц-Први нацрт 2БУР-19 11 2019
2. ДАY 1 – 2.Ј.Гоодwин-Предлог МРВ система-19 11 2019
3. ДАY 2 – Јуан – 1- Репортинг облигатионс ундер тхе Парис Агреемент афтер 2020
4. ДАY 2 – Јуан -2 – Мецханисмс фор трацкинг НДЦс
6. ДАY 3 – Јуан – Пропосал оф схорт&амп;лонг-терм импровементс ин АФОЛУ
