Вести
Преглед
Будите у току са нашим најновијим
вестима и могућностима
НАЈНОВИЈЕ
- Погледај све
- Преглед
- Погледај све
- Преглед
Сва изданја
- Погледај све
- НЦ4
- Прилагођаванје
- Ублажаванје
- Анализа
- Извештај
- НЦ2
- НЦ3
- Пројекат
- Стратегија
У организацији Министарства заштите животне средине и Програма Ујединјених нација за развој, 1. јуна 2020. године је одржана виртуелна презентација нацрта Другог двогодишнјег ажурираног извештаја Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе члановима Радне групе пројекта, коју чине представници релевантних државних органа и организација односно организације цивилног друштва и сектора привреде. Упркос пандемији ЦОВИД 19 вируса која је утицала на динамику процеса израде документа, наде су да ће извештај бити усвојен од стране Владе и потом доставлјен Секретаријату Оквирне конвенције до краја године.
Представници Министарства заштите животне средине и Програма Ујединјених нација за развој су истакли да је уложено много труда у израду овог документа упркос пандемији ЦОВИД 19. Тренутна пандемија даје један посебан аспект питанју борбе против климатских промена. Истакнута је чинјеница да су глобалне емисије ГХГ у пређашнјих неколико месеци опале за 17% уз истовремену бојазан да је то краткорочан пад и да ће&нбсп; повратак на уобичајене економске моделе производнје допринети убрзанју емисија ГХГ. У сваком случају, климатске промене представлјају парадигму нашег развоја и економски опоравак би требало да буде заснован на принципима зелене економије.
У наставку догађаја, представлјени су резултати и основни заклјучци до којих су дошли чланови тима за израду Другог двогодишнјег ажурираног извештаја а када су у питанју сценарији и мере ублажаванја климатских промена. Истакнуто је да би применом различитих сценарија сманјенја емисија ГХГ, који су у извештају деталјно представлјени, емисије ГХГ до 2030. године у односу на 1990. годину могле бити сманјене за чак 45%. То се односи на најамбициознији сценарио са применјеним додатним мерама који је и најскуплји са економског аспекта.
Представлјен је такође и инвентар ГХГ за чију припрему је у Србији надлежна Агенција за заштиту животне средине. Упркос изазовима прикуплјанја података за инвентар (недостатак правног оквира) као и манјку административних капацитета, прошле године је учинјен велики напредак на унапређенју инвентара ГХГ а посебна пажнја посвећена је у АФОЛУ (Полјопривреда, шумарство и остала употреба землјиште) сектору.
У оквиру дискусије, учесници су се између осталог интересовали за интеграцију решенја заснованих на природи и посебно заштићених подручја у Национално утврђене доприносе. Такође, било је помена о далјем усклађиванју домаћег са климатским законодавством ЕУ. Поменуто је да би требало радити на подизанју свести међу малим и среднјим компанијама о битности ове тематике.
Састанак је заклјучен уз напомену да паралелно са овим процесом тече и процес изграднје транспарентности у Републици Србији, чије је спровођенје држава преузела ратификацијом Споразума из Париза. &нбсп;&нбсп;Изграднјом оквира транспарентности за Републику Србију ће се успоставити систем за мониторинг, извештаванје и верификацију података. Истакнуто је да смо сви појединачно у оквиру својих надлежности одговорни за политику климатских промена, као и за извештаванје.
Презентације са састанка Радне групе можете преузети испод:
хттпс://www.климатскепромене.рс/сепа_гхги/
хттпс://www.климатскепромене.рс/александар-јововиц-масински-факултет-2бур/
Пројекат: „Унапређенје среднјерочног и дугорочног планиранја адаптације у Србији “ има за цилј јачанје националних капацитета за сманјенје угрожености и ризика изазваних климатским променама, кроз успоставлјанје ефикасне сараднје и координације свих надлежних институција као и идентификацију мера за ефикасно прилагођаванје на изменјене климатске услове. Фокус пројекта је на секторима полјопривреде, шумарства, водопривреде, енергетике, саобраћаја и инфраструктуре. Неопходно је успоставити систем протока информација, увезати све постојеће податке у оквиру свих сектора, као и да сви подаци буду транспарентни и доступни. Главни цилј пројекта јесте обезбеђенје одрживог климатски отпорног друштва и привреде. Пројекат је финансиран од стране Зеленог климатског фонда а имплементиран од стране Програма Ујединјених нација за развој у сараднји са Министарством полјопривреде, шумарства и водопривреде.
Успоставлјена је Радна група пројекта како би се омогућило свеобухватно и тачно прикуплјанје података и информација везаних за реализацију пројекта. Чланови Радне групе су представници наредних институција: Министарство полјопривреде, шумарства и водопривреде, Привредна комора Србије, Републички завод за статистику, ФАО (Организација за храну и полјопривреду), Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарство заштите животне средине, Републички хидрометеоролошки завод, Канцеларија за управлјанје јавним улаганјима, Републички геодетски завод, Министарство унутрашнјих послова – сектор за ванредне ситуације, Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, Министарство рударства и енергетике, Министарство здравлја, Министарство финансија, Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Први састанак пројекта „Унапређенје среднјерочног и дугорочног планиранја адаптације у Србији” одржан је 11. марта 2020. године у Хотелу Метропол.
За више информација:
Програм Ујединјених нација за развој је у петак, 27. децембра 2019. године организовао састанак са представницима релевантних националнихи институција које дају свој допринос прилагођаванју на изменјене климатске услове у Србији кроз пројекат који ће се спроводитИ у наредне три године а чије финансиранје је обезбеђено из Зеленог климатског фонда.
Цилјеви овог пројекта су да омогући Влади Србије:
- Да изради и ојача капацаитете за прилагођаванје на изменјене климатске услове (ЦЦА);
- Да уради процене климатских ризика и ранјивости;
- Да развије ефективне методе, алате и информационе системе за доношенје утемелјених одлука о климатским ризицима и секторским мерама прилагођаванја.
Свеобухватни цилј пројекта је да сманји ризике од климатских промена и да интегрише питанја прилагођаванја на изменјене климатске услове у развојно планиранје и финансиранје. Поред уводног састанка пројекта, одржана је и презенатација о изворима финансиранја у борби против климатских промена, као и финансиранја зелених пројекат и инвестиција уопште. Такође, дискутовало се и о постојећим и могућим новим механизмима финансиранја климатских и зелених пројеката, а у контексту приступа глобалним финансијским инструментима попут Зеленог климатског фонда и „зелених кредитних линија“ међународних финансијских институција.
Учесници су имали прилику и да се упознају са садржајем новог „Зеленог договора“ Европске комисије, програмског документа који у центар европске развојне и фискалне политике ставлја борбу против климатских промена, циркуларну економију и заштиту природе и животне средине. Професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду је говорио о главним изазовима прилагођаванја на климатске промене у Србији уз заклјучак да ће највећи губици и штете бити узроковани поплавама, сушама, високим температурама и пожарима.
Наводи да је у периоду од 1890. до 1970.г. забележено укупно 13 сушних година док је исти број забележен у периоду од 70-их година 20тог века до 2010.г, што указује да се број сушних година удуплао од када постоје меренја температуре у Србији. Данијела Божанић (Цлимате Ацтион Цонсултинг) представила је пројекције губитака у БДП-у, губитака радних места у одређеним привредним делатностима, који су узроковани утицајем промена климе. Она је говорила о секторима привреде и друштва који ће највише бити погођени изменјеним климатским условима. Међу нјима највише: здравство, полјопривреда, енергетика, али и сманјенје укупне радне продуктивности, доступности пијаће воде и приноса усева.
То су фактори који ће највише допринети оптерећености државног буджета који ће морати да обезбеди адекватне одговоре на изменјене климатске услове. БДП би у периоду од 2020. до 2040.г, у случају без примене мера адаптације и под претпоставком повећанја просечне температуре за 2⁰Ц, могао бити сманјен за 4.53% а до 2100. године чак за 9.32%. Ова сманјенја би била већа са повећанјем просечних температура ваздуха. Акценатована је битност целокупне друштвене трансформације у правцу климатске/углјеничне неутралности и прилагођаванја на изменјене климатске услове, што подразумева хитно инвестиранје у превентиву науштрб саниранју последица.
