U organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, 1. juna 2020. godine je održana virtuelna prezentacija nacrta Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime članovima Radne grupe projekta, koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i organizacija odnosno organizacije civilnog društva i sektora privrede. Uprkos pandemiji COVID 19 virusa koja je uticala na dinamiku procesa izrade dokumenta, nade su da će izveštaj biti usvojen od strane Vlade i potom dostavljen Sekretarijatu Okvirne konvencije do kraja godine.
Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj su istakli da je uloženo mnogo truda u izradu ovog dokumenta uprkos pandemiji COVID 19. Trenutna pandemija daje jedan poseban aspekt pitanju borbe protiv klimatskih promena. Istaknuta je činjenica da su globalne emisije GHG u pređašnjih nekoliko meseci opale za 17% uz istovremenu bojazan da je to kratkoročan pad i da će povratak na uobičajene ekonomske modele proizvodnje doprineti ubrzanju emisija GHG. U svakom slučaju, klimatske promene predstavljaju paradigmu našeg razvoja i ekonomski oporavak bi trebalo da bude zasnovan na principima zelene ekonomije.
U nastavku događaja, predstavljeni su rezultati i osnovni zaključci do kojih su došli članovi tima za izradu Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja a kada su u pitanju scenariji i mere ublažavanja klimatskih promena. Istaknuto je da bi primenom različitih scenarija smanjenja emisija GHG, koji su u izveštaju detaljno predstavljeni, emisije GHG do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu mogle biti smanjene za čak 45%. To se odnosi na najambiciozniji scenario sa primenjenim dodatnim merama koji je i najskuplji sa ekonomskog aspekta.
Predstavljen je takođe i inventar GHG za čiju pripremu je u Srbiji nadležna Agencija za zaštitu životne sredine. Uprkos izazovima prikupljanja podataka za inventar (nedostatak pravnog okvira) kao i manjku administrativnih kapaciteta, prošle godine je učinjen veliki napredak na unapređenju inventara GHG a posebna pažnja posvećena je u AFOLU (Poljoprivreda, šumarstvo i ostala upotreba zemljište) sektoru.
U okviru diskusije, učesnici su se između ostalog interesovali za integraciju rešenja zasnovanih na prirodi i posebno zaštićenih područja u Nacionalno utvrđene doprinose. Takođe, bilo je pomena o daljem usklađivanju domaćeg sa klimatskim zakonodavstvom EU. Pomenuto je da bi trebalo raditi na podizanju svesti među malim i srednjim kompanijama o bitnosti ove tematike.
Sastanak je zaključen uz napomenu da paralelno sa ovim procesom teče i proces izgradnje transparentnosti u Republici Srbiji, čije je sprovođenje država preuzela ratifikacijom Sporazuma iz Pariza. Izgradnjom okvira transparentnosti za Republiku Srbiju će se uspostaviti sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka. Istaknuto je da smo svi pojedinačno u okviru svojih nadležnosti odgovorni za politiku klimatskih promena, kao i za izveštavanje.
Prezentacije sa sastanka Radne grupe možete preuzeti ispod:
https://www.klimatskepromene.rs/sepa_ghgi/
https://www.klimatskepromene.rs/aleksandar-jovovic-masinski-fakultet-2bur/
