У организацији Министарства заштите животне средине и Програма Ујединјених нација за развој, 1. јуна 2020. године је одржана виртуелна презентација нацрта Другог двогодишнјег ажурираног извештаја Републике Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе члановима Радне групе пројекта, коју чине представници релевантних државних органа и организација односно организације цивилног друштва и сектора привреде. Упркос пандемији ЦОВИД 19 вируса која је утицала на динамику процеса израде документа, наде су да ће извештај бити усвојен од стране Владе и потом доставлјен Секретаријату Оквирне конвенције до краја године.
Представници Министарства заштите животне средине и Програма Ујединјених нација за развој су истакли да је уложено много труда у израду овог документа упркос пандемији ЦОВИД 19. Тренутна пандемија даје један посебан аспект питанју борбе против климатских промена. Истакнута је чинјеница да су глобалне емисије ГХГ у пређашнјих неколико месеци опале за 17% уз истовремену бојазан да је то краткорочан пад и да ће&нбсп; повратак на уобичајене економске моделе производнје допринети убрзанју емисија ГХГ. У сваком случају, климатске промене представлјају парадигму нашег развоја и економски опоравак би требало да буде заснован на принципима зелене економије.
У наставку догађаја, представлјени су резултати и основни заклјучци до којих су дошли чланови тима за израду Другог двогодишнјег ажурираног извештаја а када су у питанју сценарији и мере ублажаванја климатских промена. Истакнуто је да би применом различитих сценарија сманјенја емисија ГХГ, који су у извештају деталјно представлјени, емисије ГХГ до 2030. године у односу на 1990. годину могле бити сманјене за чак 45%. То се односи на најамбициознији сценарио са применјеним додатним мерама који је и најскуплји са економског аспекта.
Представлјен је такође и инвентар ГХГ за чију припрему је у Србији надлежна Агенција за заштиту животне средине. Упркос изазовима прикуплјанја података за инвентар (недостатак правног оквира) као и манјку административних капацитета, прошле године је учинјен велики напредак на унапређенју инвентара ГХГ а посебна пажнја посвећена је у АФОЛУ (Полјопривреда, шумарство и остала употреба землјиште) сектору.
У оквиру дискусије, учесници су се између осталог интересовали за интеграцију решенја заснованих на природи и посебно заштићених подручја у Национално утврђене доприносе. Такође, било је помена о далјем усклађиванју домаћег са климатским законодавством ЕУ. Поменуто је да би требало радити на подизанју свести међу малим и среднјим компанијама о битности ове тематике.
Састанак је заклјучен уз напомену да паралелно са овим процесом тече и процес изграднје транспарентности у Републици Србији, чије је спровођенје држава преузела ратификацијом Споразума из Париза. &нбсп;&нбсп;Изграднјом оквира транспарентности за Републику Србију ће се успоставити систем за мониторинг, извештаванје и верификацију података. Истакнуто је да смо сви појединачно у оквиру својих надлежности одговорни за политику климатских промена, као и за извештаванје.
Презентације са састанка Радне групе можете преузети испод:
хттпс://www.климатскепромене.рс/сепа_гхги/
хттпс://www.климатскепромене.рс/александар-јововиц-масински-факултет-2бур/
