Преглед

Министарство заштите животне средине, као надлежно за координацију политике у области климатских промена, припремило је радне верзије компоненти Национално утврђеног доприноса Републике Србије према Споразуму из Париза (НДЦ – Натионаллy Детерминед Цонтрибутион). Радне верзије компоненти НДЦ документа за ублажаванје климатских промена и прилагођаванје на изменјене климатске услове припремлјени су у сараднји са тимом стручнјака и чланова међуресорне Радне групе УНДП-ГЕФ пројекта „Успоставлјанје оквира транспарентности под Споразумом о клими из Париза у Р Србији“. Документ је сачинјен у односу на Нацрт стратегије нискоуглјеничног развоја Србије са акционим планом, као и на основу информација и података прикуплјених током реализације пројеката „Израда Другог двогодишнјег ажурираног извештаја и Трећег националног извештаја Р Србије према Оквирној конвенцији УН о промени климе“ и ГЦФ-НАП пројекта “Унапређенје среднјерочног и дугорочног планиранја мера прилагођаванја на изменјене климатске услове у Републици Србији“. Подршку процесу ревизије пружа Програм УН за развој.

Документ пружа основу за подизанје амбиција Р Србије по питанју сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и мера прилагођаванја на изменјене климатске услове, а у односу на Иницијални национално утврђени допринос који је Р Србија поднела 2015. године Секретаријату Оквирне конвенције УН о промени климе. Поред тога, у току су и додатне анализе које ће дати увид у могућности улаганја додатних напора у борбни против климатксих промена кроз концепт решенја базираних на природи (Натуре басед солутионс) и јачанје синергије између мера заштите ваздуха и сманјенја емисија ГХГ. Поред тога, документ ће бити родно осетлјив и допринеће изради прве мапе пута за праведну транзицију Р Србије ка нискоуглјеничном развоју.

Радне верзије компоненти НДЦ документа за митигацију и адаптацију можете преузети:

ЦЦА ревизија НДЦ - НАЦРТ

ЦЦМ ревизија НДЦ - НАЦРТ

Све коментаре и сугестије можете доставити електронским путем на: ндц@климатскепромене.рс

Министарство заштите животне средине, Министарство полјопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство унутрашнјих послова су и ове године покренули кампанју на јачанју свести о штетним последицама палјенја жетвених остатака на отвореном, што је законом забранјена делатност. У овој заједничкој кампанји која се реализује уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и Програма Ујединјених нација за развој (УНДП) креирани су промотивни материјали (видео, лифлет) с цилјем да се укаже на постојанје овог проблема и да се апелује на грађане да у оквиру својих полјопривредних активности не пале стрнјику.

Осим што је законом забранјена, ова пракса представлја и велику опасност по безбедност лјуди али такође наноси и велику штету животној средини. Прошле године (2019), ватрогосци су морали да интервенишу скоро 19.000 пута како би сузбили пожаре изазване палјенјем стрнјишта. Том приликом је причинјена огромна материјална штета а изгублјено је и 14 живота. Најизазовнији период пред ватрогасним службама је од септембра до новембра јер се управо тада и дешава највише прекршаја ове природе. Управо тада се завршава берба кукуруза и тада се и покреће највећи број пожара а ватрогасне службе не стижу да интервенишу на свим местима. Ова пракса, поред тога што угрожава лјудске животе, наноси велику штету самом землјишту. У горнјем слују землјишта, услед пожара, долази до прекида свих микробиолошких процеса али такође и до гублјенја већине хтанлјивих материја. Том приликом се испушта азот у атмосферу а велика штета је гублјенје органске материје.

Закон о полјопривредном землјишту је регулисао ову област као и прекршаје који настају палјенјем стрнјишта. Свако палјенје стрнјике и опасно и зато Законом кажнјиво како за физичка, тако и за правна лица.