Преглед

Око 120 лидера окупило се данас у Глазгову како би започели двонеделјне глобалне преговоре о хитним корацима у борби против климатских промена.

Свет треба да обезбеди нулте нето ГХГ емисије до 2050. године и преполови емисије до 2030. да би се зауставило загреванје изнад 1,5 степена.

Да би се то десило, председништво УК ЦОП26 позива землје да поставе амбициозне цилјеве сманјенја емисија до 2030. године и предузму мере које уклјучују и:

• сланје енергије из углја у историју

• убрзаванје преласка на чистије видове транспорта

• окончаванје сече шума

• обезбедјиванје средстава за праведну транзицију и помоћ најугроженијим землјама

За више информација посетите: хттпс://унфццц.инт/цонференце/гласгоw-цлимате-цханге-цонференце-оцтобер-новембер-2021

Са цилјем да се у друштву подстакне разговор на тему климатских промена и климатске амбиције Србије данас је одржана конференција која је на једном месту окупила доносиоце одлука, представнике међународне заједнице, привреде и цивилног друштва, као и експерте на тему климатских промена.&нбсп;&нбсп;

Скуп су отворили Франсоаз Жакоб, стална координаторка Ујединјених нација у Србији и Ирена Вујовић министарка за заштиту животне средине, док су у панелу високих званица учествовали Шан Маклауд, амбасадорка Велике Британије, Карло Ло Кашо, амбасадор Италије, Никола Бертолини, шеф оделјенја за сараднју у Делегацији ЕУ и Франсин Пикап, стална представница Програма Ујединјених нација за развој (УНДП).

Министарка за заштиту животне средине Ирена Вујовић рекла је да је ЦОП26 значајан догађај за све нас и да је за Србију велика част што ће бити копредседавајућа на овој конференцији. „Република Србија ће повећати своју климатску амбицију и ревидирати национално утврђене доприносе тако да сманјенје гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) до 2030. године износи 33,3%, у односу на 1990. годину“. Министарка је овим поводом најавила да ће, у складу са Зеленом агендом Европске уније за Западни Балкан, министарство покренути нове иницијативе које ће бити усмерене на прелазак на циркуларну економију у јавном и приватном сектору.

Учесници скупа су подсетили на Економски и инвестициони план за Западни Балкан, којим је ЕУ наменила до 9 милијарди долара бесповратне помоћи за зелену трансформацију привреде и јавног сектора у региону. Прелазак на зелене моделе послованја, омогућиће српским компанијама да користе ова, али и средства других међународних финансијских институција које су зелено послованје уврстиле као један од клјучних критеријума за одобренје зајмова и кредита.

Према извештајима УНДП-а, Србији највише недостају средства за спровођенје мера прилагођаванја на климатске промене на националном и локалном нивоу. Због тога је од великог значаја помоћ партнера попут Зеленог климатског фонда, који је финансијски подржао развој првог Националног плана адаптације на климатске промене, на коме УНДП ради у партнерству са Министарством полјопривреде, шумарства и водопривреде.

Учесници конференције разговарали о начинима за достизанје планираних сманјенја емисија ГХГ до 2030. године. Да би се ови цилјеви постигли, неопходно је омогућити постепен прелаз са фосилних на обновлјиве изворе енергије, али тако да се ова трансформација обави на праведан начин - отварајући нове прилике за зелене послове и преквалификацију радника, нарочито у енергетском сектору, истакли су експерти.

Такође, постоји и низ других решенја која могу да убрзају Србију на путу преласка ка ниско-углјеничном друштву, као што су пошумлјаванје, коришћенје чистијих технологија у индустријској производнји али и транзиција ка циркуларној економији, која између осталог подразумева сманјенје количине отпада и третиранје отпада као ресурс.

Још један од клјучниних сегмената који ће помоћи Србији да оствари своју климатску амбицију је транспарентан систем прикуплјанја и анализе података у вези са климом. На једном од панела представлјени су резултати развоја система за мониторинг, извештаванје и верификацију података у области климатских промена. Овај систем ће омогућити болје сакуплјанје, доступност и размену података у вези са климатским променама између различитих институција што ће помоћи Влади Србије да установи где је потребно уложити додатне напоре. Овиме ће се истовремено допринети спровођенју Закона о климатским променама који је усвојен ове године, и испунјаванју обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе (УНФЦЦЦ) и Споразуму из Париза.

Разговори о климатским променама одржани су уз подршку пројеката које УНДП спроводи у сараднји са Владом Републике Србије, уз помоћ партнера као што су Зелени климатски фонд (ГЦФ), Глобални фонд за животну средину (ГЕФ), Шведска агенција за међународни развој и сараднју (СИДА), Владе Републике Аустрије и Влада Швајцарске, као и УН агенција УНОПС, Уницеф, ФАО и УНЕЦЕ.

За више деталја посетите страницу догадјаја: Цлимате Талкс - Климатске промене