Кјото протокол усвојен је у Кјоту, Јапан, у децембру 1997. са цилјем да помогне у спровођенју Конвенције. Протокол обавезује индустријализоване землје да стабилизују емисије гасова са ефектом стаклене баште на основу начела из Конвенције. Србија је ратификовала Протокол у јануару 2008. године.
Кјото протокол дефинише обавезујуће цилјне вредности за сманјенја емисија за 37 индустријализованих земалја и Европску заједницу током првог периода спровођенја 2008-2012. године. Обзиром да припада групи земалја у развоју (не- Анекс И државе), за Републику Србију не постоје квантитативне обавезе сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште у првом обавезујућем периоду. Међутим, Република Србија има све обавезе у погледу успоставлјанја и спровођенја мера и активности за постизанје цилјева Конвенције.

Други обавезујући период по Протоколу покренут је када је у децембру 2012. године у Дохи, Катар, потписан Амандман из Дохе. Током другог обавезујућег периода, стране су се обавезале да ће сманјити емисије гасова са ефектом стаклене баште за најманје 18 посто испод нивоа из 1990. године током осмогодишнјег периода 2013 – 2020. година. Измене из Дохе још увек нису ступиле на снагу.
Основни захтев Протокола је да индустријализоване землје ограниче или сманје своје емисије гасова са ефектом стаклене баште. Са цилјем да се помогне државама да достигну своје цилјне вредности емисије, и да се охрабри приватни сектор и землје у развоју да дају допринос напорима за сманјенје емисија, уведена су три тржишно заснована механизма – Међународно тргованје емисијама, Заједничко спровођенје (ЈИ) и Механизам чистог развоја (ЦДМ).
На основу одредби Протокола, Србија као не- Анекс И држава може да користи само Механизам чистог развоја (ЦДМ).


Механизам чистог развоја (ЦДМ)

Механизам чистог развоја је осмишлјен тако да испуни двоструки цилј:

Преко ЦДМ, индустријски развијене землје (Анекс И државе) инвестирају у пројекте који доприносе одрживом развоју и сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште у землјама у развоју (не-Анекс И државе). Механизам ЦДМ помаже да пројекти сманјенја емисија у землјама у развоју добијају цертификоване кредите за сманјенје емисије (ЦЕР), при чему је сваки кредит еквивалентан једној тони ЦО2. Такви ЦЕР кредити могу да буду предмет трговине и продаје, и користе се да индустријализоване землје испуне део својих цилјних вредности за сманјенје емисије по Протоколу.
Механизам ЦДМ представлја основни извор прихода за Адаптациони фонд у оквиру Конвенције УНФЦЦЦ, који је основан ради финансиранја пројеката и програма прилагођаванја у землјама у развоју које су потписнице Конвенције а које су посебно угрожене услед негативних последица климатских промена. Адаптациони фонд се финансира путем наплате накнаде у висини од 2% на кредите ЦЕР који се издају по основу механизма ЦДМ.
Овај механизам стимулише одрживи развој и сманјенје емисија, и истовремено омогућава индустријализованим землјама одређену флексибилност у достизанју цилјних вредности за сманјенје емисије. Упоредо с тим, спровођенје ЦДМ пројеката омогућава странама које нису уклјучене у Анекс И да прибаве нове и ефикасније технологије под поволјнијим економским условима.
Влада Србије је 2010. године израдила “Националну стратегију за уклјучиванје Републике Србије у Механизам чистог развоја”. Осим тога, успоставлјени Именовани национални орган Србије је израдио и доставио Секретаријату Конвенције седам ЦДМ пројеката. Сазнајте више о ЦДМ пројектима у Србији.

&нбсп;

Више информација о ЦДМ пројектима

&нбсп;

Кyот Протоцол инУНФЦЦЦ