Ефикасан мониторинг, извештаванје и верификација (МРВ) емисија гасова са ефектом стаклене баште су клјучни за праћенје напретка у оствариванју цилјева сманјенја емисија. Текући ЕУ Тwиннинг пројекат, поред других активности и пројеката Министарства полјопривреде и заштите животне средине, има за цилј да допринесе успоставлјанју МРВ система у Р Србији.
Као стране Оквирне конвенције УН о промени климе (УНФЦЦЦ), ЕУ и државе чланице су у обавези да на годишнјем нивоу врше извештаванје о својим емисијама гасова са ефектом стаклене баште. Поред Инвентара гасова са ефектом стаклене баште, државе требају на годишнјем нивоу да извештавају и о политикама и мерама у обаласти климатских промена кроз националне комуникације. Годишнји извештај о ГХГ интвентару на нивоу ЕУ припрема Европска агенциа за животну средину, сваког пролећа.
ГХГ мониторинг мецханизам
Инвентар ЕУ заснован је на мониторингу ГХГ емисија држава чланица. Овај национлани мониторинг захтев је у оквиру Одлуке о ГХГ мониторинг механизму, која је успоставлјена 1993. године а ревидирана 2004. године као део припрема ЕУ за испунјаванје обавеза према Кјото протоколу.
Клјучни цилјеви Одлуке о мониторинг механизму из 2004. године обухватају:
- Мониторинг свих антропогених емисија ГХГ обухваћених Кјото протоколом на нивоу држава чланица;
- Процена напретка у цилју испунјаванја обавеза сманјенја емисија ГХГ под Конвенцијом и Кјото протоколом;
- Спровођенје Конвенције и Кјото протокола када су у питанју национални програм, инвентари, национални системи и регистри на нивоу ЕУ и држава чланица, као и релевантне процедуре у оквиру самог Кјото протокола;
- Обезбеђиванје благовремености, целовитости, тачности, конзистентности, компарабилности и транспарентности у извештаванју од стране ЕУ и држава чланица према Конвенцији.
У правцу унапређенја мониторинг мецханизма
Нова Уредба о мониторинг механизму (ММР) ступила је на снагу у јулу 2013. године. Цилј ове Уредбе је да унапреди квалитет извештајних података, да помогне државама чланицама да прате напредак у постизанју цилјева сманјенја емисија у период 2013 – 2020. година, као и да олакша далји развој ЕУ политика у области климатских промена.
Ова нова Уредба је инструмент који омогућава правну основу за спровођенје ревидираних националних обавеза које су поставлјене у оквиру климатско-енергетског пакета из 2009. године, као и да осигура благовремено и прецизно праћенје напретка у спровођенју тих обавеза.
ММР такође уводи нове елементе, попут извештаванја о:
- Стратегијама развоја са ниским емисијама углјен диоксида на нивоу ЕУ и држава чланица;
- Финансијској и техничкој помоћи државама у развоју, као и обавезама које проистичу из Копенхаген Акорда (2009) и Споразума из Канкуна (2010);
- Коришћенју прихода од трговине емисијама у оквиру ЕУ система трговине емисијама (ЕУ ЕТС). Државе чланице обавезале су се да бар половину прихода уложе у мере за борбу против климатских промена у државама у развоју;
- Емисијама и укланјанјима гасова са ефектом стаклене баште из сектора коришћенја землјишта, пренамене коришћенја землјишта и шумарства (ЛУЛУЦФ);
- Прилагођаванју држава чланица на изменјене климатске услове;
- Специфичне одредбе за мониторинг и извештаванје, за компаније које потпадају под ЕУ ЕТС систем, обухваћене су посебном легислативом.
Уредба ММР обухвата извештаванје од стране ЕУ и нјених држава чланица сходно захтевима Конвенције и Кјото протокола. Она обухвата емисије свих гасова са ефектом стаклене баште дефинисаних документима, из релевантних сектора. Сектори обухвацени ЕУ ЕТС директивом су енергетика, индустрија и ваздушни саобраћај, док Уредба ММР обухвата емисије ГХГ ис свих осталих релевантних сектора.
Успоставлјанје ММР система у Р Србији
У цилју доприноса примени ЕУ Ацqуис-а у Републици Србији у области климатских промена, као и у цилју испунјаванја обавеза према УНФЦЦЦ, Влада Србије покренула је ЕУ Тwиннинг пројекат “Успоставлјанје механизма за споровђенје ММР”. Главни цилј пројекта је успоставлјанје и одржаванје система и процеса за сакуплјанје, похранјиванје и извештаванје података и информација у области климатских промена. Започинјанје спровођенја пројекта очекује се у првој половини 2015. године, а предвиђена дужина трајанја пројекта је две године. Пројекат се финансира средствима из ЕУ инструмента предприступне помоћи (ИПА). Више о пројекту можете прочитати овде.