Национално утврђени доприноси (НДЦс) се налазе у средишту Споразума из Париза и постизанја нјегових дугорочних цилјева. НДЦс одсликавају напоре сваке землје да сманје националне емисије и прилагоде се утицајима климатских промена. У тренутним околностима, редукују се могућности за сманјенје разлике између трајекторије емисија ГХГ коју је потребно постићи како би се остварили цилјеви Споразума из Париза и трајекторије која је предвиђена раније донетим национално утврђеним доприносима. Ове године (2020.) се очекује да све државе поднесу своје унапређене, амбициозније НДЦс који би нас приближили цилјевима Споразума из Париза. Република Србија тренутно ради на ревизији својих НДЦс из 2015. године, којим се обавезала да ће до 2030. године сманјити ГХГ емисије за 9,8% у односу на ниво из 1990. године.
Први предлог ревизије НДЦс је представлјен на састанку Радне групе у оквиру пројекта “Успоставлјанје оквира транспарентности према Споразуму из Париза”, на којем је учествовало више од 40 представника скоро свих релевантних институција. На састанку су представлјене приоритетне мере у области прилагођаванја на изменјене климатске услове у секторима полјопривреде, водопривреде, шумарства, заштите биодиверзитета и јавног здравлја, као и очекивана структура НДЦс документа.
Наглашено је да у цилју ефикаснијег праћенја спровођенја мера потребно је квантификовати мере и дефинисати специфичне индикаторе.
Током дискусије истакнуто је да унапредјени НДЦс треба да, поред предложених мера у сектору биодиверзитета, узму у обзир и програм заштите природе, планове управлјанја заштићеним подручјима и да болје препознају решенја заснована на природи. Такође, потребно је уклјучити и секторе инфраструктуре и саобраћаја, као и далје радити на процени штета и губитака услед екстремних елементарних непогода. Са друге стране, да би се успоставио ефикасан мониторинг ерозије потребно је што пре разивити &нбсп;методологију за израду карата и остала акта. Наглашено је да је приликом далје припреме НДЦс документа, веома важно узети у обзир и Закон о планском систему. &нбсп;
Имајући у виду да се очекује да Србија поднесе своје амбициозније НДЦс до краја 2020.године заклјучено је да је неопходан наставак међусекторске сараднје и да је данашнји састанак само први у низу како би се што болје дефинисали Национално утврђени доприноси. &нбсп;
Презентације са састанка су у наставку
