Министарство заштите животне средине, заједно са Програмом УН за развој, оджало је дводневну радионицу на тему дијалога о климатским променама у Србији. Током 23. и 24. априла, у Врднику, одржан је састанак Радне групе у оквиру пројекта „Припрема извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе“ и уводни састанак пројекта „Успоставлјанје оквира транспарентности према Споразуму о клими из Париза“. На састанку је присуствовало око 35 учесника из свих релевантних институција у Србији, где се дијалог о климатским променама одвијао на квалитетан и инклузиван начин.
Након уводних обраћанја помоћнице министра Министарства заштите животне средине, Јасмине Јовић и програмског аналитичара за витални развој Програма УН за развој, Жарка Петровића, радионица је почела са представлјанјем улога и обавеза Србије у глобалној климатској заједници. С обзиром да климатске промене већ сада имају огроман утицај на повећанје глобалне температуре, лјуде, системе и живи свет уопште, представлјен је специјални извештај Међувладиног панела за климатске промене под називом „Глобално загреванје од 1.5оЦ“, како би се увидело који су напори потребни да би се пораст глобалне температуре ограничио на 1.5оЦ и које су користи и разлике у односу на пораст температуре од 2оЦ. Након тога, представлјена је анализа са конкретним подацима за Републику Србију о осмотреним и будућим променама климе, припремлјеним у оквиру пројекта. Деталјном анализом осмотрене климе у претходних пар година, уочено је да се пет најтоплијих година управо десило од 2013. године а да је 2018. година, према подацима Републичког Хидрометеоролошког Завода, била најтоплија година до сада.
Након представлјених анализа климе, представлјене су осетлјивости у релевантним секторима и могуће мере прилагођаванја на изменјене климатске услове. Променом климе пре свега ће бити погођени сектори полјопривреде, водопривреде, шумарства и сектор здравлја. Као три клјучна проблема наведену су: имплементација предложених мера прилагођаванја, синергија између сектора и одређиванје приоритета. Истакнуто је да је јако значајно да се у планиранје будућих стратегија, програма и планова уклјуче будуће промене климе како би се планиранје мера и свих акција радило са становишта екстремнијих временских прилика које се очекују у нашој землји у наредним годинама.
Током другог дана радионице више пажнје је посвећено Инвентару гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и специфичним емисионим факторима у сектору енергетике. Представлјен је Инвентар ГХГ са деталјима прикуплјанја података, прорачуна емисија и процедура осигуранја квалитета и контроле квалитета израде Инвентара. Што се тиче сектора енергетике, представлјен је алат за процену националног емисионог фактора за лигнит који је главни енергент у термоелектранама у Србији.
Одржан је и уводни састанак новог пројекта „Успоставлјанје оквира транспарентности према Споразуму о клими из Париза“ (тзв. ЦБИТ), који спроводи Министарство заштите животне средине, заједно са Програмом УН за развој уз финансијску помоћ ГЕФ. Пројекат има за цилј да ојача националне капацитете за примену методологија и алата за поболјшанје транспарентности на основу Члана 13. Споразума из Париза. Такође, пројекат ће допринети успоставлјанју МРВ система у Србији, како би се обезбедили прецизнији и свеобухватнији подаци, неопходни за ублажаванје и прилагођаванје на изменјене климатске услове. Успоставлјанјем МРВ система, Србија ће моћи да анализира и донесе одговарајуће политике и мере у области климатских промена.
На крају радионице, учесници су имали прилику да чују пример добре праксе из Црне Горе, где је направлјен алат за успоставлјанје свеобухватног МРВ система.
Заклјучено је да је потребно више оваквих састанака и да је ово била само уводна радионица за представлјанје досадашнјих резултата уређених у оквиру пројекта и почетак сараднје различитих институција, како размена информација у будуће текла што болје.
Презентације и материјал са дводневне радионице можете погледати овде:
1. Напредак у спровођенју међународних обавеза
2. ИПЦЦ извештај 1.5оЦ
3. Осмотрене промене климе
4. Могуће мере прилагођаванја
5. Припрема ГХГ Инвентара
6. Предлог мера за унапређенје ГХГ Инвентара
7. Емисиони фактори у сектору енергетике
8. ЦБИТ пројекат
9. МРВ систем у Црној Гори
