Систем трговине емисионим јединицама ЕУ (ЕУ ЕТС) представлја средство за сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште из индустријског сектора на економски ефикасан начин.

Први и највећи међународни систем трговине емисионим јединицама гасова са ефектом стаклене баште, ЕУ ЕТС уклјучује више од 11000 постројенја за производнју електричне енергије и индустријских постројенја у 31 држави и тренутно покрива око 45% емисија гасова са ефектом стаклене баште ЕУ.

ЕУ ЕТС функционише по принципу ‘цап анд траде’. ‘Цап’, или ограниченје, представлја укупну количину одређених гасова са ефектом стаклене баште која може бити емитована од стране фабрика, електрана и других постројенја у оквиру система. Вредност “цап” се током времена сманјује што води и сманјенју емисија. У оквиру “цап”-а, компаније добијају или купују емисионе јединице са којима могу да тргују међу собом сходно потребама. Такође, у могућности су да на међународном тржишту купе ограничени број кредита који проистичу из пројеката који доприносе сманјенју емисија широм света. Ограниченје укупног броја емисионих јединица које су доступне на тржишту осигурава нјихову вредност. На крају године, постројенја морају да осигурају доволјно емисионих јединица како би покрили нјихове укупне годишнје емисије гасова са ефектом стаклене баште. У супротном намећу се оштре казнене одредбе. У случају да компанија успешно сманји годишнје емисије, има право да задржи вишак емисионих јединица које се могу искористити за подмириванје будућих потреба или за продају другим компанијама. Флексибилност коју омогућава трговина односи се на чинјеницу да се емисије сманјују у случају када је тај трошак сманјенја исплативији.

Сходно подацима ЕУ комисије, емисије из сектора који су обухваћени ЕУ ЕТС системом, до 2020. године биће за 21% ниже у односу на 2005. годину, а до 2030. године предложено је сманјенје од 43%.

Гасови и сектори уклјучени у систем

• Углјен диоксид (ЦО₂) пореклом из
  • производнје електричне и топлотне енергије,
  • индустријског сектора који у већем обиму користи енергију, попут рафинерија, челичана и производнје гвожђа, алуминијума, метала, цемента, креча, стакла, керамике, пулпе, папира, картона, киселина и органиских материја,
  • сектора ваздушног саобраћаја
• Азот субоксид (Н₂О) из производнје азотне, адипинске, глиоколне и глиоксилне киселине
• Перфлуорокарбонати (ПФЦс) из производнје алуминијума

Док трговина емисионим јединицама има потенцијал да обухвати многе секторе и гасове са ефектом стаклене баште, фокус ЕУ ЕТС је на оним емисијама за које може да се обавлја мониторинг, извештаванје и верификација. Учешће у ЕУ ЕТС је обавезујуће за компаније које раде у наведеним секторима, премда су у неким секторима обухваћена само постројенја одређене величине. Владе могу да донесу одлуку о исклјученју неких манјих постројенја из система, у случају када постоје фискалне и друге мере које омогућавају сманјенје емисија за еквивалентан износ.

Фазе у развоју ЕУ ЕТС

• 2003: Усвајанје ЕУ ЕТС директиве
• 2005 – 2007: први период трговине (пилот период)
• 2008 – 2012: други период трговине (Кyото период)
  • План Националне алокације
  • увођенје бесплатних алокација
• 2013 – 2020: трећи период трговине
  • увођенје аукција
• 2021 – 2027: четврти период трговине

Трећи период трговине

ЕУ ЕТС се тренутно налази у трећем периоду трговине који важи за период 2013 – 2020. година, који је значајно унапређен у односу на први и други период. Клјучне разлике односе се на:

• Јединствено ограниченје емисија на нивоу целе ЕУ заменјује претходне националне граничне вредности;
• Аукције су постале основни метод за алокацију емисионих јединица за емисије. У 2013. години више од 40% емисионих јединица је било предмет аукција и тај удео постепено расте сваке године;
• За оне емисионе јединице које су алоциране бесплатно, применјују се усаглашена правила алокације заснована на амбициозним цилјевима емисија на нивоу читаве ЕУ;
• Уклјучени су додатни гасови;
• 300 милиона емисионих јединица је оставлјено у виду резерви за нове чланице а ради финансиранја нових иновативних технологија у области обновлјиве енергије, као и у области хватанја и складиштенја углјеника кроз тзв. “НЕР 300 программе”.

Успоставлјанјем цене углјеника, а самим тим и доделјиванјем финансијске вредности свакој тони сачуваних емисија, ЕУ ЕТС допринео је да се питанје климатксих промена уклјучи у финансијске планове компанија. Доволјно висока цена углјеника такође доприноси промовисанју инвестиција у чистије технологије са ниским емисијама углјеника.

Систем трговине емисијама у Р Србији

У контексту приступанја Р Србије Европској унији, као и у цилју обезбеђиванја подршке за имплементацију саме Директиве, покренут је Тwиннинг пројекат за успоставлјанје система за мониторинг, извештаванје и верфикацију неопходног за успешну импленентацију ЕУ система трговине емисионим јединицама. Пројекат има за цилј да унапреди транспозицију и имплементацију по питанју успоставлјанја ЕУ система за трговину емисионих јединица (ЕУ ЕТС) у Р Србији.
Као део пројекта, припремлјена је интернет презентација ЕТС-Сербиа.инфо, у цилју уклјучиванја организција цивилног друштва у успоставлјанје ЕУ ЕТС система у Србији, као и ради унапређенја свести о предстојећим обавезама у сектору енергетике и индустрије.

Пројекат спроводи Министарство екологије, одрживог развоја и енергетике Републике Француске и Агенција за заштиту животне средине Републике Аустрије. Више од тридесет стручнјака из наведених институција и других агенција биће уклјучени у пројекат.

Више информација о текућем пројекту можете преузети са: етс-србија.климатскепромене.рс

&нбсп;

ЕУ ЕТС