Климатско-енергетски пакет 2020 представлја сет обавезујућег законодавства које има за цилј да осигура да Европска унија достигне своје амбициозне цилјеве у области климе и енергије за 2020. годину.

Цилјевии, познати као „20-20-20“, поставлјају три клјучна цилја за ЕУ до 2020. године:

Цилјеви 20-20-20 представлјају интегрисан приступ политици климе и енергије која има за цилј борбу против климатских промена, повећанје енергетске безбедности ЕУ и јачанје нјене конкурентности. Поменуте цилјеве поставили су лидери ЕУ у марту 2007. године, када су се обавезали да учине да Европа постане високо енергетски ефикасна економија са ниским емисијама углјеника, а усвојени су кроз климатско-енергетски пакет 2009. године. ЕУ такође нуди да повећа своје сманјенје емисија на 30% до 2020. године уколико се остале клјучне привреде такође обавежу да преузму праведан део напора у сманјенју глобалних емисија.

Климатско-енергетски пакет састоји се од четири комплементарна законодавна акта:

Реформа система трговине емисијама (ЕУ ЕТС)

Систем ЕУ ЕТС  је клјучни инструмент за сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште на исплатив начин. Климатско-енергетски пакет уклјучује свеобухватну ревизију и јачанје законодавства које лежи у основи система ЕУ ЕТС, односно Директиве о трговини емисијама. Главне измене уклјучују увођенје јединственог ограниченја емисионих јединица на нивоу ЕУ уместо ранијих националних ограниченја. Та граница ће се сваке године сманјивати тако да до 2020. емисије буду 21% испод нивоа из 2005. године.

Националне цилјне вредности за емисије које не потпадају под ЕУ ЕТС

У оквиру такозване Одлуке о заједничким напорима, државе чланице су преузеле обавезујуће годишнје цилјеве сманјенја својих емисија гасова са ефектом стаклене баште из сектора који нису обухваћени системом ЕУ ЕТС, као што су сектори зградарства, полјопривреде, отпада и транспорта – што представлја око 60% укупних емисија у ЕУ.

Националне цилјеви крећу се од 20% сманјенја емисија у најбогатијим државама чланицама до 20% повећанја емисија у најманје богатим државама чланицама. Државе чланице су обавезне да доставлјају годишнје извештаје о својим емисијама у складу са ЕУ мониторинг механизмом.

Националне цилјеви за обновлјиве изворе енергије

По Директиви о обновлјивим изворима енергије, државе чланице су преузеле обавезујуће националне цилјеве за повећанје удела обновлјивих извора енергије у својој потрошнји енергије до 2020. године. Национални цилјеви који се крећу од 10-49% ће омогућити да ЕУ у целини достигне своје цилјеве за обновлјиве изворе енергије до 2020. Осим тога, ови цилјеви ће такође допринети сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште и сманјенју зависности ЕУ од енергије из увоза.

Хватанје и складиштенје углјеника

Четврти елемент климатско-енергетског пакета је директива која ствара правни оквир за еколошки безбедну примену технологија за хватанје и складиштенје углјеника, што подразумева хватанје углјен-диоксида који се испушта из индустријских процеса и складиштенје у подземне геолошке формације где не доприноси глобалном загреванју.

Климатско-енергетски пакет се не бави директно цилјевима за енергетску ефикасност. Тај цилј се остварује кроз План из 2011. за енергетску ефикасност (Енергy Еффициенцy План), који обухвата сет мера које имају за цилј да креирају значајне предности за домаћинства, пословне субјекте и јавне органе.

Који су климатски и енергетски цилјеви ЕУ до 2030. године? Прочитајте више о новим цилјевима за наредну декаду.

&нбсп;