Цилј Републике Србије да постане чланица ЕУ представлја важну покретачку снагу за активности које се односе на климатске промене. Да би се испуниле све обавезе према ЕУ, биће потребно уложити додатне напоре.

Иако је први сет закона у области заштите животне средине усвојен 2004. године, значајан напредак је постигнут отпочинјанјем процеса придруживанја ЕУ и хармонизације националног законодавства са правним тековинама ЕУ.

Према Извештају Европске комисије, без обзира на поменути напредак, потребни су додатни напори за усклађиванје са политикама ЕУ, као што су цилјеви 2020 и захтеви у погледу мониторинга и извештаванја.

Припреме за усклађиванје законодавства у области трговине емисијама напредују уз подршку инструмената претприступне помоћи (ИПА). Како је у складу са Извештајем Европске комисије потребно да се приоритет додели успоставлјанју система за мониторинг, извештаванје и верификацију (МРВ) емисија гасова са ефектом стаклене баште, Република Србија је иницирала и спроводи следеће ИПА пројекте и активности: „Успоставлјанје система за мониторинг, извештаванје и верификацију неопходног за успешну имплементацију Система трговине емисијама ЕУ“ (ИПА 2012), „Успоставлјанје механизма за имплементацију ММР“ (ИПА 2013) и „Израда Стратегије борбе против климатских промена са Акционим планом“ (ИПА 2014).

Сазнајте више:  Климатски и енергетски цилјеви ЕУ за 2020.

&нбсп;

 ЕУ Цлимате Ацтион