Национални оквир

Србија је успоставила свеобухватан правни и стратешки оквир за климатско делованје који повезује међународне обавезе са домаћим законодавством и дугорочним планиранјем.

Окосницу тог оквира чини Закон о климатским променама, који је допунјен законима о ратификацији Оквирне конвенције Ујединјених нација о промени климе (УНФЦЦЦ), Кјото протокола и Споразума из Париза, као и формалним усвајанјем Национално утврђеног доприноса (НДЦ) којим се Србија обавезала на сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ). Оквирни закони операционализују клјучне мултилатералне обавезе и обезбеђују правни основ за националне климатске политике, док посебне стратегије дефинишу среднјорочне и дугорочне приоритете ублажаванја и прилагођаванја и усмеравају секторске мере на нивоу целе землје.

На институционалном и оперативном нивоу, овај оквир се осланја на скуп подзаконских аката и прописа који чине “кичму” националног система за праћенје, извештаванје и верификацију (МРВ) емисија ГХГ и мера прилагођаванја климатским променама.

Заједно, они чине окосницу националног система који омогућава да се међународне обавезе спроводе кроз јасне институционалне улоге, извештаванје и планиранје унутар система управлјанја Републике Србије.