Европска комисија разматра економски исплативе начине да привреду Европске уније прилагоди климатксим променама. До 2050. године, Европска унија би могла да значајно сманји већину емисија гасова са ефектом стаклене баште.
Мапа пута до 2050. представлја скуп својеврсних планских политика које требају да омогуће одрживо коришћенје ресурса на нивоу Европске уније. Чисте технологије представлјају клјучни елеменат будуће европске привреде.Мапа пута указује да, до 2050. године, ЕУ на националном нивоу треба да сманји емисије за 80% у односу на нивое из 1990. године. Она дефинише економски исплатив начин постизанја овог цилја са поједичним цилјевима од 40% сманјенја до 2030. и 60% сманјенја до 2040. године. У краткорочном периоду, ЕУ је усвојила легислативу која треба да омогући сманјенје од 20% у односу на 1990. годину до 2020. године и за сада се тај цилј успешно реализује. ЕУ такође предлаже да чак повећа овај цилј на целих 30% сманјенја у случају да и друге економски развојене државе постигну споразум о глобалним напорима за сманјенје емисија.
Секторске перспективе
&нбсп;
| ГХГ сманјенје у односу на 1990. | 2005 | 2030 | 2050 |
| Тотал | -7% | -40 то -44% | -79 то -82% |
| Сектори | |||
| Енергетика (ЦО2) | -7% | -54 то -68% | -93 то -99% |
| Индустрија (ЦО2) | -20% | -34 то -40% | -83 то -87% |
| Транспорт (инцл. ЦО2 авиатион, еxцл. маритиме) | +30% | +20 то -9% | -54 то -67% |
| Станованје и услуге (ЦО2) | -12% | -37 то -53% | -88 то-91% |
| Полјопривреда (не-ЦО2) | -20% | -36 то -37% | -42 то -49% |
| Друге не-ЦО2 емисије | -30% | -72 то -73% | -70 то -78% |
Соурце: ец.еуропа.еу
&нбсп;
Мапа пута ка економији са ниским емисијама указује на који начин напори за сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште могу да буду распоређени на еконосмки ефикасан начин између различитих економских сектора у складу са технолошким и економским потенцијалима.
Иновације, зелени раст и енергетска ефикасност
Транзиција ка друштву са ниским емисијама треба да буде базирана на увођенју иновација и инвестиранју у чистије технологије и производнју енергије са ниским емисијама или без емисија. Енергетска ефикасност биће клјучни покретач ове транзиције, имајући у виду чинјеницу да ЕУ има потенцијал да користи 30% манје енергије до 2050. године у односу на 2005. годину. Такође, веће коришћенје чистих технологија значајно ће сманјити загађенје ваздуха у европским градовима.
Привреда заснована на ниским емисијама има много већу потребу за обновлјивим изворима енергије, енергетски ефикасним грађевинским материјалима, хибридним електричним возилима, опремом за паметне мреже, производнјом струје са ниским садржајем углјеника и развојем технологија за хватанје и складиштенје углјеника.
Да би се реализовала ова транзиција, потребно је да ЕУ уложи додатних 270 милијарди евра на годишнјем нивоу, у наредних неколико деценија. Додатне инвестиције убрзале би раст у многим производним секторима и обезбедиле и до 1,5 милиона нових радних места до 2020. године, посебно уколико би владе искористиле приходе од такси на емисије углјен диоксида и трговине емисијама за сманјенје трошкова радне снаге.
&нбсп;
ЕУ’с 2050 Роадмап&нбсп;
