Ујединјене нације (УН) имају централну улогу у глобалним напорима за решаванје питанја климатских промена. Република Србија и УН сарађују на јачанју институционалних и лјудских капацитета Србије за одговор на климатске промене.
УНФЦЦЦ
УН већ неколико деценија обезбеђују платформу за глобалне дискусије о климатским променама. На Самиту о Землји 1992. године, УН су предузеле први формални корак у решаванју климатских питанја усвајанјем Оквирне конвенције Ујединјених нација о промени климе (УНФЦЦЦ). Крајнји цилј УНФЦЦЦ-а јесте спречаванје „опасног“ лјудског утицаја на климатски систем. Данас Конвенција има готово универзално чланство, са 198 страна. Република Србија је ратификовала УНФЦЦЦ 2001. године.
Као землја која није обухваћена Анексом И УНФЦЦЦ, Република Србија је у обавези да доставлја податке о емисијама и укланјанју гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ), као и информације о активностима које спроводи ради имплементације Конвенције и интеграције климатских промена у шири развојни оквир землје. Ове информације се доставлјају УНФЦЦЦ на сваке четири године кроз Националне комуникације (НЦ), уз допуну путем Двогодишнјих извештаја о ажуриранју (БУР), који се подносе сваке две године као извештаји о напретку.
Споразум из Париза
Споразум из Париза представлја правно обавезујући међународни уговор о климатским променама, са основним цилјем ограничаванја глобалног загреванја на знатно испод 2°Ц, а по могућству на 1,5°Ц у односу на прединдустријски ниво. Усвојен је 2015. године на Конференцији страна (ЦОП21), а од 2026. године има 194 стране.
У складу са Споразумом, државе су дужне да доставлјају своје националне планове климатских активности путем Национално утврђених доприноса (НДЦ) на сваких пет година. Сваки наредни НДЦ треба да одражава виши ниво амбиције у односу на претходни, с обзиром да остваренје цилјева из Споразума захтева широке економске и друштвене трансформације, уз примену савремених научних и технолошких достигнућа.
У оквиру НДЦ докумената, државе дефинишу планиране активности за сманјенје емисија ГХГ и јачанје отпорности, обухватајући и ублажаванје и прилагођаванје климатским променама. Землје у развоју се такође подстичу да уклјуче информације о потребама за јачанјем капацитета, чиме се отвара простор за међународну подршку.
Ради праћенја напретка у спровођенју ових планова, државе су дужне да извештавају о спроведеним климатским активностима. У складу са Оквиром за унапређену транспарентност (ЕТФ) успоставлјеним Споразумом из Париза, државе подносе Двогодишнје извештаје о транспарентности (БТР) сваке две године, при чему је први рок за подношенје био 31. децембар 2024. године.
Уз подршку Програма Ујединјених нација за развој (УНДП), Република Србија правовремено и континуирано испунјава своје обавезе извештаванја. Заклјучно са 2026. годином, Република Србија је поднела Трећу националну комуникацију и Други двогодишнји извештај о ажуриранју у оквиру УНФЦЦЦ, као и Трећи национално утврђени допринос и Први двогодишнји извештај о транспарентности у оквиру Споразума из Париза.
