Европска унија (ЕУ) има водећу улогу у унапређенју климатских активности кроз свеобухватне политике и правно обавезујуће цилјеве за сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште и постизанје климатске неутралности. Република Србија и ЕУ сарађују на усклађиванју правног и институционалног оквира Србије са климатским правним тековинама ЕУ (ацqуис), уз јачанје капацитета за спровођенје ефикасних климатских политика и прелазак ка нискоуглјеничној економији.
Европска унија и климатске промене
Европска унија (ЕУ) има водећу улогу у глобалним климатским активностима, комбинујући амбициозне политичке оквире са правно обавезујућим цилјевима за сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) и промоцију одрживог развоја. Као део своје дугорочне климатске стратегије, ЕУ тежи постизанју климатске неутралности до 2050. године, уз обезбеђиванје праведне и инклузивне транзиције у свим државама чланицама и партнерским землјама.
Један од клјучних стубова климатске политике ЕУ је Европски зелени договор (Еуропеан Греен Деал), који представлја свеобухватан план за трансформацију ЕУ у климатски неутралну и ресурсно ефикасну економију. Овај оквир обухвата широк спектар мера, уклјучујући транзицију ка чистој енергији, примену принципа циркуларне економије, заштиту биодиверзитета и сманјенје загађенја. У цилју операционализације ових цилјева, ЕУ је усвојила законодавни пакет „Спремни за 55“, којим се предвиђа сманјенје нето емисија ГХГ за најманје 55% до 2030. године у односу на ниво из 1990. године.
ЕУ такође применјује клјучне регулаторне и финансијске механизме за подршку климатским активностима. Међу нјима је Систем трговине емисијама ЕУ (ЕУ ЕТС), највеће светско тржиште углјеника, који поставлја ограниченја емисија и омогућава трговину емисијским јединицама. Поред тога, ЕУ обезбеђује финансијску и техничку подршку кроз инструменте као што је Инструмент за претприступну помоћ (ИПА), чиме подржава землје кандидате у усклађиванју са стандардима и политикама ЕУ.
Усклађиванје Србије са климатском политиком ЕУ
Као землја кандидат за чланство у ЕУ, Република Србија активно усклађује своје климатске и еколошке политике са правним тековинама ЕУ. Овај процес обухвата постепено преузиманје и спровођенје законодавства ЕУ, посебно у оквиру Поглавлја 27 (Животна средина и климатске промене) приступних преговора.
Република Србија је усвојила низ стратешких и законодавних мера ради унапређенја своје климатске политике у складу са захтевима ЕУ. Доношенје Закона о климатским променама представлја правни основ за свеобухватну националну климатску политику, уклјучујући успоставлјанје система за праћенје, извештаванје и верификацију (МРВ) емисија ГХГ. Такође су у току активности на развоју националног система трговине емисијама компатибилног са ЕУ ЕТС.
Србија такође ради на интеграцији климатских питанја у секторске политике, уклјучујући енергетику, саобраћај, полјопривреду и управлјанје отпадом. Ове активности обухватају повећанје учешћа обновлјивих извора енергије, унапређенје енергетске ефикасности и јачанје отпорности на климатске утицаје. Кроз пројекте финансиране из ИПА фондова и сараднју са институцијама ЕУ, Србија додатно јача своје институционалне и техничке капацитете за спровођенје ових реформи.
Србија такође учествује у регионалним иницијативама у оквиру Енергетске заједнице (Енергy Цоммунитy), која проширује клјучне енергетске и климатске политике ЕУ на регион југоисточне Европе. У оквиру овог механизма, Србија се обавезала на спровођенје релевантних директива ЕУ и допринос регионалним напорима за декарбонизацију.
Укупно посматрано, сараднја Србије са ЕУ представлја клјучни покретач развоја климатске политике у землји, подржавајући транзицију ка нискоуглјеничној и климатски отпорној економији у складу са европским и глобалним цилјевима.
