Министарство заштите животне средине, Министарство полјопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство унутрашнјих послова су и ове године покренули кампанју на јачанју свести о штетним последицама палјенја жетвених остатака на отвореном, што је законом забранјена делатност. У овој заједничкој кампанји која се реализује уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и Програма Ујединјених нација за развој (УНДП) креирани су промотивни материјали (видео, лифлет) с цилјем да се укаже на постојанје овог проблема и да се апелује на грађане да у оквиру својих полјопривредних активности не пале стрнјику.

Осим што је законом забранјена, ова пракса представлја и велику опасност по безбедност лјуди али такође наноси и велику штету животној средини. Прошле године (2019), ватрогосци су морали да интервенишу скоро 19.000 пута како би сузбили пожаре изазване палјенјем стрнјишта. Том приликом је причинјена огромна материјална штета а изгублјено је и 14 живота. Најизазовнији период пред ватрогасним службама је од септембра до новембра јер се управо тада и дешава највише прекршаја ове природе. Управо тада се завршава берба кукуруза и тада се и покреће највећи број пожара а ватрогасне службе не стижу да интервенишу на свим местима. Ова пракса, поред тога што угрожава лјудске животе, наноси велику штету самом землјишту. У горнјем слују землјишта, услед пожара, долази до прекида свих микробиолошких процеса али такође и до гублјенја већине хтанлјивих материја. Том приликом се испушта азот у атмосферу а велика штета је гублјенје органске материје.

Закон о полјопривредном землјишту је регулисао ову област као и прекршаје који настају палјенјем стрнјишта. Свако палјенје стрнјике и опасно и зато Законом кажнјиво како за физичка, тако и за правна лица.