Wебинар је одржан у петак, 03. јула 2020. године,
од 10:00 – 12:30 часова, како би доносиоцима одлука и другим цилјним групама значајним за процес креиранја НАП-а обезбедио одговоре на питанја:

Зашто НАП?
Процес или документ политике?
Формулисанје – подршка и искуства?
Интегрисанје адаптације у планиранје и планове развоја?
Национални и локални актери – улоге и бенефити;

Wебинар је за цилј имао допринос лакшем разумеванју сврхе, стратешке и мултисекторске природе НАП-а и података и информација које је потребно обезбедити за функционисанје комплетног НАП циклуса: планиранје – спровођенје – праћенје – унапређенје.

Процес планиранја мера прилагођаванја на изменјене климатске услове сагледан је из перспективе обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе (УНФЦЦЦ), Споразуму о клими из Париза и Зеленом климатском фонду, али и са аспекта искустава ЕУ.
Одржани wебинар је био први у низу планираних, који за крајни цилј имају:

• Уклјучиванје свих заинтересованих страна; и
• Фокусирану и континуирану дискусију и размену информација, као и прихватанје улога свих заинтересованих страна у НАП процесу.

На wебинару је представлјена структура и постојећа подршка формулисанју НАП-а као и досадашнја искуства, доступне информације и подаци, те улоге актера у овом процесу.

Истакнуто је да је главни цилј НАП ГЦФ пројекта “Унапређенје среднјерочног и дугорочног планиранја мера прилагођаванја на изменјене климатске услове у Републици Србији” успоставлјанје система и капацитета за интеграцију питанја адаптације у националне и секторске цилјеве развоја, доношенје одлука и инвестиционо планиранје односно финансиранје. Истакнуто је да је израда НАП-а важна како би се сманјили ризици и губици који настају као последица промена климе.

На wебинару је напоменуто да је, према званичним подацима Републичког хидрометеоролошког завода, 2019. година била је најтоплија година за територију Републике Србије од 1951. године, од када постоје организована меренја за целу територију землје и презентоване будуће пројекције кретанја температуре у односу на спровођенје мера прилагођаванја, али и најновије глобалне анализе резултата улаганја у прилагођаванје на климатске промене.

Учесницима је представлјена визија НАП-а за Републику Србију. Идентификовани су скупови активности и нјихов редослед током процеса израде НАП документа, као и сектори који ће посебно бити обрађени у оквиру НАП процеса: полјопривреда, шумарство, водопривреда, енергетика, саобраћај и инфраструктура.

Напоменуто је да се настоји да сманјенје ризика од катастрофа буде интегрални део НАП планиранја те да ће, по том питанју, фокус бити усмерен на повезиванје надлежних сектора и докумената, као и ка јачанју капацитета свих релевантних актера.

Wебинару је присуствовало више од 30 представника релевантних националних, покрајинских и локалних институција, јавних компанија, академске заједнице и међународних агенција.

Wебинар се завршио дискусијом током које су разматрана питанја и одговори од стране свих учесника.
У наставку су само нека од питанја око којих се повела дискусија:

Питанја и одговори

• Који су будући планови у области рејонизације полјопривреде са аспекта мера прилагођаванја на изменјене климатске услове?
  Истакнуто је да је рејонизација виноградарстава комплетирана, да је рејонизација воћарства и сточарства у току, али да се треба допунити будуцим климатским пројекцијама и да се планира отпочинјанје рејонизација у области ратарства. Напоменуто је да је ситуација на локалу разнолика и да постоје примери добре праксе, али да је будући рад у овој области неопходан.
• Да ли постоји план стандардизације, прикуплјанја, обраде и приказа података на националном нивоу и систем контроле нјихове поузданости?
  Наглашено је да се НАП ГЦФ пројектом планира прикуплјанје свих релевантних доступних података са аспекта климатских промена у различитим секторима и институцијама, засниванје конкретних секторских мера и активности на доступним секторским подацима и креиранје квантитативних и квалитативних индикатора за праћенје напретка. У том погледу цилј је спајанје свих постојећих система података у један централни систем. Истакнуто је да је нужан далји рад на самом квалитету података.
• Да ли је у плану обухватанје области ерозије землјишта са аспекта мера прилагођаванја?
  У плану је обухватанје области ерозије землјишта кроз приступ здруженог сагледаванја сектора полјопривреде и водопривреде.  Скренута је пажнја на недоволјну прецизност података у овој области.