Програм Ујединјених нација за развој је у петак, 27. децембра 2019. године организовао састанак са представницима релевантних националнихи институција које дају свој допринос прилагођаванју на изменјене климатске услове у Србији кроз пројекат који ће се спроводитИ у наредне три године а чије финансиранје је обезбеђено из Зеленог климатског фонда.
Цилјеви овог пројекта су да омогући Влади Србије:
- Да изради и ојача капацаитете за прилагођаванје на изменјене климатске услове (ЦЦА);
- Да уради процене климатских ризика и ранјивости;
- Да развије ефективне методе, алате и информационе системе за доношенје утемелјених одлука о климатским ризицима и секторским мерама прилагођаванја.
Свеобухватни цилј пројекта је да сманји ризике од климатских промена и да интегрише питанја прилагођаванја на изменјене климатске услове у развојно планиранје и финансиранје. Поред уводног састанка пројекта, одржана је и презенатација о изворима финансиранја у борби против климатских промена, као и финансиранја зелених пројекат и инвестиција уопште. Такође, дискутовало се и о постојећим и могућим новим механизмима финансиранја климатских и зелених пројеката, а у контексту приступа глобалним финансијским инструментима попут Зеленог климатског фонда и „зелених кредитних линија“ међународних финансијских институција.
Учесници су имали прилику и да се упознају са садржајем новог „Зеленог договора“ Европске комисије, програмског документа који у центар европске развојне и фискалне политике ставлја борбу против климатских промена, циркуларну економију и заштиту природе и животне средине. Професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду је говорио о главним изазовима прилагођаванја на климатске промене у Србији уз заклјучак да ће највећи губици и штете бити узроковани поплавама, сушама, високим температурама и пожарима.
Наводи да је у периоду од 1890. до 1970.г. забележено укупно 13 сушних година док је исти број забележен у периоду од 70-их година 20тог века до 2010.г, што указује да се број сушних година удуплао од када постоје меренја температуре у Србији. Данијела Божанић (Цлимате Ацтион Цонсултинг) представила је пројекције губитака у БДП-у, губитака радних места у одређеним привредним делатностима, који су узроковани утицајем промена климе. Она је говорила о секторима привреде и друштва који ће највише бити погођени изменјеним климатским условима. Међу нјима највише: здравство, полјопривреда, енергетика, али и сманјенје укупне радне продуктивности, доступности пијаће воде и приноса усева.
То су фактори који ће највише допринети оптерећености државног буджета који ће морати да обезбеди адекватне одговоре на изменјене климатске услове. БДП би у периоду од 2020. до 2040.г, у случају без примене мера адаптације и под претпоставком повећанја просечне температуре за 2⁰Ц, могао бити сманјен за 4.53% а до 2100. године чак за 9.32%. Ова сманјенја би била већа са повећанјем просечних температура ваздуха. Акценатована је битност целокупне друштвене трансформације у правцу климатске/углјеничне неутралности и прилагођаванја на изменјене климатске услове, што подразумева хитно инвестиранје у превентиву науштрб саниранју последица.
