У Паризу је 12. децембра одржан Самит о климатским променама на другу годишнјицу од усвајанја Споразума из Париза. На Самиту се окупило 50 светских лидера да постигну договор у вези са начинима финансиранја у области климатских промена који ће водити ка нискоуглјеничној будућности и постизанју цилјева утврдјених Споразумом из Париза.

Наиме, како би се ограничио раст среднје глобалне температуре испод 2^оЦ успоставлјени су механизми финансиранја у борби против климатских промена који ће помоћи землјама широм света да испуне своје Национално утврђене доприносе сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште (НДЦс), а Самит је, измедју осталог, имао за цилј допринос у операционализацији ових механизама. Током Самита установлјено је 12 цилјева финансиранја:

И Финансиранје у области адаптације и отпорности на изменјене климатске услове:

1. Одговорити на појаву екстремних временских прилика у острвским државама

Идеја се крије у успоставлјанју прве „Климатски паметне зоне“ у свету на Карибима. Биће уложено 8 милијарди долара кроз јавно-приватна партнерства како би се Кариби, али и друге острвске државе што болје прилагодиле на изменјене климатске условиме.

2. Заштити воду и землјиште од утицаја климатских промена

Око 300 милиона долара уложиће се у сманјенје деградације землјишта у цилју достизанја неутралности деградације землјишта до 2030. године. Такође улагаће се у истраживанја о могућностима адаптације у области полјопривреде, посебно за потребе фармера и то у землјама у развоју. У наредних пет година широм Африке покренуће се 100 пројеката у цилју сманјенја утицаја климатских промена на водне ресурсе.

3. Подстакнути истраживаче и младе лјуде за рад у области климатских промена

Велике корпорације као што су Фондација Била Гејтса и БНП Парибас фондација уложиће 15 милиона долара у наредних пет година у јачанје капацитета младих истраживача широм Европе и Африке. Такође, 40 милиона евра уложиче Европска Комисија у рад волонтера за уклјученје у пројекте у овој области.

4. Приступ локалних самоуправа „зеленом“ финансиранју

Иницијативом Европске банке за реконструкцију и развој, Глобалним савезом градоначелника, Европске комисије и Европске инвестиционе банке покренут је програм који ће олакшати градовима и регионима широм Европе да добију средства из фондова и имплементирају своје планове ка одрживости (одржива инфраструктура, сманјенје емисија у домаћиниствима, повећанје енергетске ефикасности итд.).

ИИ Убрзати транзицију ка нискоуглјеничној економији

5. Углјенично неутрална економија

Оформлјена је коалиција 16 земалја које су се обавезала на достизанје углјеничне неутралности до 2050. године, а које ће  од 2020. израдити планове како остварити овај цилј.

У сараднји са Француском космичком агенцијом и уз подршку Еврпоске космичке агенције успоставлјена је Климатска обсерваторија за мониторинг станја на планети землји.

6. Транзиција сектора у цилју декарбонизације

Основни цилј је прелазак сектора енергетике  са коришћенја фосилних горива на обновлјиве изворе енергије. Успоставлјен је Савез бивших производјача енергије из углја (Поwеринг Паст Цоал аллианце) сакупио је 58 истомишлјеника међу којима су је и 8 Влада и 24 бизнис компанија широм света.

Међународни савез соларне енергије има за цилј да до 2030. године сакупи од приватних и јавних партнера један билион долара у цилју улаганја, развоја технологије и експертизе у соларној енергији, као једном од најшире распространјених обновлјивих извора.

7. Транспорт који не загађује

С обзиром да из сектора транспорта долази 15% укупних глобалних емисија, убудуће уложиће се још више напора у цилју декарбонизације и чистијег транспорта. 34 земалја се обавезало да ће сманјити емисије ГХГ из поморског саобраћаја, а западне државе САД-а направиле су партнерство у цилју промовисанја електричних аутомобила и развоја мреже станица за пунјенје како би се омогућило путованје од једне државе до друге електричним аутомобилима.

8. Повећанје цене углјеника

Министри заштите животне средине и климатских промена Француске, Немачке, Холадније, Шведске и Ујединјеног кралјевства подржале су недавну иницијативу Европског Савета да се изврши реформа Система за трговину емисионим јединицама ГХГ (ЕТС) која ће довести до повећанја цене углјеника. Мексико је иницирао регионалну сараднју са појединим државама САД, Канадом, Колумбијом и Чилеом за наплаћиванје емисија ГХГ.

Кина је успоставила ујединјен систем за трговину емисионим јединицама , одпостојећих 7 локалних система. Ту је и иницијатива приватних компанија да успоставе систем за трговину емисијама.

ИИИ Учврстити климатске проблеме у центар одлука о финансиранју

9. Акције Централних банака и бизнис сектора

Више од 200 компанија у сараднји са 3 државе (Француска, Шведска и Ујединјеној Кралјевство) подржале су имплементацију препорука да економија треба да се креће ка нискоуглјеничној и у складу са цилјевима Споразума из Париза. Такође, више од 10 централних банака широм света покренуле су мрежу под називом „Озеленјаванје финансијског система“ (Греенинг тхе Финанциал Сyстем) у цилју промовисанја улаганја у решаванје проблема климатских промена.

10. Мобилизација Развојних банака

Удружена декларација начинјенја је између више од 30 националних и регионалних Развојних банака у цилју повећанја финансиранја активности у вези са Споразумом из Париза. Оне су се обавезале на:

• далје уклјучиванје климатских промена у нјихове стратегије и активности
• преусмераванје средстава у цилју транзиције ка нискоуглјеничној економији и климатски отпорном и одрживом развоју
• подржаванје спроводјенја НДЦс и дугорочних цилјева сманјенја емисије до 2050. године
• промовисанје сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште, сманјенје коришћенја фосилних горива и промовисанје коришћенја обновнлјивих извора енергије.

11. Обезбедјенје одрживог финансиранја

На иницијативу председника Француске коју су подржале Кувајт, Норвешка, Катар, Нови Зеланд, Саудијска Арабија и Ујединјени Арапски Емирати направлјена је коалиција ових држава које ће обезбедјивати фонд у вредности од 15 милијарди долара до 2020. године за борбу против климатских промена.

12. Мобилизација институционалних инвеститора

Током Самита о климатским променама покренута је коалиција „Цлимате Ацтион 100+“ која спаја 225 инвеститора који ће обезбедити инвестицију у вредности од 26 милијарди долара. Ова коалиција требала би да подстакне компаније да представе стратегије сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште и тиме допринесу оствариванју цилјева Споразума из Париза. Заклјучено је да се мора радити више на новим технологијама за производнју енергије из обновлјивих извора у шта ће бити уложено додатних милијарду долара.