Република Србија успешно је у Бону током 23. заседанја Конференције држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе (ЦОП23) пред међународном заједницом представила Први двогодишнји ажурирани извештај према Оквирној конвенцији УН о промени климе, током радионице посвећене размени ставова (Фацилитативе Схаринг оф Виеwс).
Наиме, на Конференцији одржаној 2007. године одлучено да се уведе принцип одређене „провере” квалитета извештаја које државе чланице Конвенције доставлјају, а на Конференцији одржаној 2010. године да се у овај процес уклјуче двогодишнји ажурирани извештаји земалја у развоју, међу којима је и Република Србија. Званични назив овог процеса је процес Међународних консултација и анализе (у далјем тексту: ИЦА од Интернатионал цонсултатион анд аналyсис). Кроз ИЦА, заправо, се повећава транспарентност акција на сманјенју емисија ГХГ које државе предузимају и приказане су и извештајима и доприноса нјихових ефеката глобалним емисијама ГХГ. У основи цилј ИЦА је идентификација потреба, како би се унапредио кваитет следећих извештаја и акција у борби против климатских промена, уопште.
ИЦА процес се састоји из два дела: техничке анализе и заједничке размене искустава и информација. Техничку анализу извештаја врши тим експерата, одрђен од стране Конвенције, док се размена искустава и информација реализује на догађају који организује Конвенција током званичних састанака.
Двогодишнји ажурирани извештај Републике Србије према Конвенцији прошао је техничку анализу током 2016. године, док ће, по захтеву Конвенције, јавно представлјанје документа, у оквиру размене искустава и информација под ИЦА, одржано је 10. новембра 2017. године.
На догађају су учествовале државе чланице Оквирне конвенције УН о промени климе које су уз посредованје Секретаријата конвенције поставлјале питанја и давале коментаре на наведени извештај Р Србије. Оригинални снимак сесије можете погледати овде:
Питанја су се односила како на модалитете прикуплјанја података о емисијама ГХГ у оквиру Националног инвентара, тако и на механизме провере квалитета тих података, институционални оквир у домену климатских промена, као и успоставлјанје свеобухватног система мониторинга, извештаванја и верификације. Поставлјена су питанја у вези са конкретним активностима које ће допирнети сманјенју емисија и пројекцијама сманјенја емисија. Поред тога, питанја су се односила и на значај регионалне сараднје у области климатских промена.
Р. Србија успешно је одговорила на сва поставлјена питанја. У одговорима је наведен низ мера и активности које Влада Србије и ресорно Министарство предузимају у цилју унапређенја процеса израде извештаја и унапређенја квалитета података који се налазе у инвентару ГХГ који Агенција за заштиту животне средине припрема на годишнјем нивоу. Такође, објашнјено је да ће се институционалне потешкоће отклонити када нови законски оквир у домену климатских промена буде ступио на снагу, што сеочекује током 2018. године. Самим тим обезбедиће се и основни предуслов за успоставлјанје свеобухватног система мониторинга, извештаванја и верификације у складу са релевантним законодавством ЕУ.
За представлјанје Првог ажурираног извештаја према Оквирној конвенцији УН о промени климе добијене су похвале држава учесница састанка, а посебно од представника САД, Индије и Републике Аустрије.
