Оквирна конвенција Ујединјених нација о промени климе има за цилј стабилизацију концентрација гасова са ефектом стаклене баште (у далјем тексту ГХГ) и превенцију негативних антропогених утицаја на климатски систем. Република Србија је ратификовала Конвенцију 2001. године.
Оквирна конвенција Ујединјених нација о промени климе (УНФЦЦЦ) усвојена је и потписана на Светском самиту у Рио де Жанеиру, у Бразилу, јуна 1992. Конвенција је ступила на снагу у марту 1994., и до сада ју је ратификовало 195 држава које представлјају стране Конвенције.
Основни цилј Конвенције је стабилизација концентрације гасова са ефектом стаклене баште „на нивоу који би спречио негативне антропогене утицаје на климатски систем“, наводећи да „се такав ниво треба постићи у временском оквиру доволјном да се омогући природно прилагођаванје екосистема на климатске промене, да се не угрози производнја хране, и да се омогући одрживи развој.“
Од индустријализованих земалја се очекује да учине највише у погледу сманјенја емисија. Те землје се означавају као Анекс И државе и обавезне су да, између осталог, редовно извештавају о својим политикама и мерама у области климатских промена и да подносе своје годишнје инвентаре о емисијама ГХГ. Индустријски развијене землје су такође и постигле договор да подрже напоре и активности у области климатских промена у државама у развоју пружанјем финансијске подршке (грантови , кредити, итд.) и нјиме управлја Глобални фонд за животну средину (ГЕФ).
Република Србија спада у групу земалја у развоју (не-Анекс И државе), које подносе извештаје о својим активностима усмереним на борбу против климатских промена и прилагођаванја (адаптације) на изменјене климатске услове. Сазнајте више о испунјаванју обавеза Р. Србије у погледу извештаванја према Конвенцији.
Влада Србије припремила је Први национални извештај према УНФЦЦЦ 2010. године уз помоћ УНДП и финансијску подршку ГЕФ. Тренутно су у припреми Други национални извештај као и Први двогодишнји ажурирани извештај.
Уз Оквирну конвенцију УН о промени климе, у децембру 1997. године у Кјоту (Јапан) усвојен је Кјото протокол, са цилјем да се постигне болје спровођенје Конвенције. Основни цилј Кјото протокола је сманјенје глобалних антропогених емисија ГХГ за најманје 5% у односу на референтну 1990. годину, и то у првом обавезујућем периоду, 2008. – 2012. година. Основна разлика између Протокола и Конвенције је што Конвенција подстиче индустријски развијене землје да сманје емисије ГХГ, док их Протокол на то обавезује.
Као не – Анекс И држави чланици Конвенције, Републици Србији је доступан Механизам чистог развоја. У складу са обавезама, успоставлјено је Национално тело за спровођенје Механизма чистог развоја Кјото протокола (ДНА). До сада је регистровано 7 пројеката Механизма чистог развоја (ЦДМ) у Србији.
Осим тога, пратећи нове могућности борбе против климатских промена под окрилјем Конвенције, Србија је израдила Национално прилагођене мере ублажаванја (НАМА).
Више информација на: неwсроом оф УНФЦЦЦ.
