Стране потписнице Оквирне конвенције Ујединјених нација о промени климе (УНФЦЦЦ) обавезне су да подносе националне извештаје о спровођенју Конвенције Конференцији страна (ЦОП). Република Србија је 2010. године објавила свој Први национални извештај и тренутно припрема Други национални извештај.
Захтеви у погледу садржаја и временски рокови за подношенје извештаја разликују се за Анекс И државе и за не- Анекс И државе, што је у складу са начелом „заједничких али издиференцираних обавеза“ из Конвенције.
Свака Анекс И држава обавезна је да достави иницијални национални извештај у року од три године од ступанја Конвенције на снагу за дотичну страну. Национални извештаји обично садрже информације о националним околностима, процени угрожености, финансијским ресурсима, и трансферу технологије, као и о едукацији, обукама, подизанју свести јавности. Такође, Конференција страна (ЦОП) је одлучила да не-Анекс И државе, у складу са својим могућностима, треба да доставе свој први двогодишнји ажурирани извештај до децембра 2014. године.
Да би се осигурао квалитет извештаванја, не- Анекс И државе добијају финансијску и техничку помоћ у припреми националних извештаја, преко Секретаријата Конвенције УНФЦЦЦ. Са цилјем да се унапреди процес израде националних извештаја, успоставлјена је Консултативна група експерата за националне извештаје (ЦГЕ).
Глобални фонд за животну средину (ГЕФ), као оперативно тело финансијског механизма по Конвенцији, пружа финансијску подршку за припрему националних извештаја и двогодишнјих ажурираних извештаја било преко сопствених агенција (нпр. УНДП, УНЕП) или директно (од 2011. године).
Осим тога, Секретаријат подржава процес извештаванја кроз организацију радионица, сараднју са билатералним и мултилатералним програмима подршке, доставлјанје информација кроз учешће у регионалним радионицама и састанцима експертске групе, промовисанје размене информација, и изграднју капацитета.
Обавезе Републике Србије
Република Србија, као не-Анекс И држава, нема обавезе за сманјенје емисија гасова са ефектом стаклене баште, али као и од свих других страна и од нје се очекује да доставлја информације о емисијама и укланјанју гасова са ефектом стаклене баште као и податке о активностима које предузима ради спровођенја Конвенције, и активностима које имају за цилј интегрисанје питанја климатских промена у шири процес планиранја развоја землје. Да би испунила своје обавезе извештаванја, Србија треба да припрема Двогодишнје ажуриране извештаје сваке две године и Националне извештаје сваке четири године.
Први национални извештај (ИНЦ) Републике Србије, као важан национални стратешки докуменат, усвојен је и објавлјен 2010.године. Тај извештај наглашава одређени број питанја којима се препознаје да је сектор енергетике главни сектор који доприноси емисијама гасова са ефектом стаклене баште у Србији и истовремено да је то сектор у ком постоји највећи потенцијал за ублажаванје.
Тренутно, уз помоћ УНДП-а и ГЕФ средстава, Влада Србије припрема Други национални извештај и Први двогодишнји ажурирани извештај. Сазнајте више о текућим пројектима у области климатских промена.
Од ратификације и примене Конвенције УНФЦЦЦ и Кјото протокола у Србији, уложени су значајни напори у успоставлјанје правног, институционалног и политичког оквира који имају за цилј испунјаванје обавеза које проистичу из Конвенције и Протокола. Увођенје циклуса двогодишнјег извештаванја по Конвенцији има важне импликације за јачанје техничких и институционалних капацитета у области климатских промена. Иако је Србија и далје снажно определјена за спровођенје Конвенције, она се суочава са више значајних ограниченја – посебно недостатком капацитета и непостојанјем комплетног оперативног система за мониторинг, извештаванје и верификацију (МРВ) активности у области климатских промена (на чијем успоставлјанју се интензивно ради).
