Двадесет прва Конференција УН о промени климе (21ст Цонференце од Партиес – ЦОП21) одржана је у Паризу, у периоду 30. новембар – 12. децембар 2015. године (иако је планирани завршетак Конференције био 11. децембар).
Преговори на политичком нивоу током друге неделје Конференције довели су до усвајанја климатског споразума тзв. Споразума из Париза. Споразум из Париза саставни је део Одлуке Конференције држава чланица и усвојило га је 195 држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе.
Делегацију Републике Србије на преговорима на политичком нивоу предводила је државни секретар у Министарству полјопривреде и заштите животне средине, госпођа Стана Божовић. Како би се додатно показало присуство Р. Србије на Конференцији и промовисао рад Владе Р. Србије на међународном нивоу, као и сараднја Владе и Министарства са међународним институцијама, што је једна од клјучних основа за добијанје финансијске и техничке помоћи у предстојећем периоду, државни секретар у Министарству полјопривреде и заштите животне средине, госпођа Стана Божовић учествовала је на четири пратећа догађаја Конференције. Значајно је да је државни секретар, Стана Божовић позвана и учествовала на овим догађајима као представник региона Западног Балкана. На овим догађајима су поред државног секретара Стане Божовић учествовали, између осталог и Наоко Иши, председница Управног одбора Глобалног фонда за заштиту животне средине (ГЕФ), Аким Штајнер, шеф агенције Ујединјених нација за заштиту животне средине (УНЕП), Нј. Е. Принц Алберт од Монака, Министар здравлја и социјалне политике Француске Марисол Тоураине, Регионални Директор Светске здравствене организације Зсузсана Јакаб, Саед Ал Абар директор Савета за зелену граднју Ујединјених Арапских Емирата и други.
Споразумом су дефинисане обавезе за све државе чланице и то за период после 2020. године. Споразум из Париза конкретно дефинише обавезу спровођенја активности на сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште које ће обезбедити ограниченје раста глобалне среднје температуре значајно испод 20С, са тенденцијом повећанја амбициозности сманјенја емисија на начин који ће довести до ограниченја пораста раста глобалне среднје температуре на 1,50С. Обавезе појединачних држава чланица Конвенције, у оквиру овог Споразума, одређене су цилјевима сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште које су саме државе доставиле као припрему за Конференцију (тзв. ИНДЦ). Значајно је да је 188 држава до краја Конференције доставило своје цилјеве сманјенја емисија, док су Споразумом из Париза позване и остале да то учине у што краћем року. Р. Србија је међу првих 10 држава и као прва држава региона доставила свој цилј сманјенја емисија за 2030. годину у односу на 1990. годину, а који је 9,8%.
Споразум из Париза позива и на повећанје амбициозности и дефинисанје дугорочних стратегија сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште. Повећанје амбициозности цилјева сманјенја емисија вршиће се кроз ревизије доставлјених цилјева сманјенја емисија на сваких 5 година и у складу са могућностима сваке државе. Поред сманјенја емисија (митигације), Споразум из Париза уклјучује и остала клјучна питанја, односно прилагођаванје на изменјене киматске услове (адаптација) и финансиранје митигације и адаптације у землјама у развоју, као и јачанје капацитета и развој и трансфер технологија. У овом контексту значајно је да Споразум јасно дефинише потребу финансијске помоћи землјама у развоју од стране развијених земалја, а за испунјенје нјихових цилјева и обавеза дефинисаних Споразумом.
Узимајући у обзир процедуре под УН-ом, Споразум из Париза који је усвојила Конференција мора бити потписан и ратификован у државама чланицама како би ступио на снагу. Споразум одређује да ће отваранје за потписиванје истог започети 22. априла 2016. године у УН у Нјујорку и трајати годину дана. Споразум ће ступити на снагу када најманје 55 држава које истовремено емитују и, најманје, 55% укупних глобалних емисија ратификује Споразум и достави ратфикациони инструмент УН-у.