Двадесет прва Конференција УН о промени климе (21ст Цонференце од Партиес – ЦОП21) у Паризу састоји се од три дела: ‟Догађаја за лидереˮ, техничког и политичког дела преговора.
Технички део преговора реализован је прве неделје Конференције. Преговарачка техничка група имала је задатак да усагласи ставове и припреми предлог договора који ће дефинисати нјегову правну природу (да ли ће бити споразум, договор, протокол и сл), сманјенје емисија гасова са ефекторм стаклене баште (ГХГ), године до којих и у односу на које је потребно сманјити емисије ГХГ, потребне мере прилагођаванја и нивое, врсту и начин финансиранја борбе против климатских промена.
С обзиром да договор по највећем броју питанја није постигнут, преговори су наставлјени на политичком нивоу од 7. децембра, друге неделје Конференције.
Друге неделје Конференције преговоре су наставили министри односно шефови делегација, како би се политички дошло до садржаја текста договора који ће бити прихватлјив за све државе чланице и истовремено осигурати зауставлјанје далјег пораста температуре на 2’Ц.
Заправо први званични састанак министара, односно шефова делегација, одржан је 6. децембра када је договорено да ће се рад наставити пленарним заседанјем, којим ће бити отворен део Конференције на високом нивоу, а затим процесом консултација и то поделјеним у четири групе. Овим групама председавали су министри. У групама су разматрана питанја финансиранја, технологија и јачанја капацитета; утврђиванје различитости обавеза, уклјучујући финансиранје, сманјенје емисија и транспарентност процеса; дугорочни цилјеви и амбиције у периоду до 2020. године.
Овакав рад довео је средином друге неделје Конференције до значајног скраћена текста споразума, али су и далје остала нерешена и недефинисана клјучна питанја (које државе и какаве ће обавезе имати у смислу сманјенја емисија, до ког периода ће сманјенје емисија бити дефинисано, која ће природа тих сманјенја бити-обавезе или доброволјна сманјенја и слично). Наставлјен је рад на овом тексту споразума којим је био незадоволјан највећи број држава чланица Конвенције.
Посетите сајт конференције ради преузиманја новог консолидованог текста
Поред наставка политичких консултација и припреме текста од стране председавајућег Конференцијом на основу истих, Министра сполјних послова Француске, г. Лорена Фабијуса одржано је и пленарно заседанје званичног отваранја дела Конференције на високом (министарском) нивоу. На овом отваранју делегацијама су се обратили предесдавајући Конференцијом Министар сполјних послова Р. Француске, Лорен Фабијус, генерални секретар УН, Бан Ки-мун, али и секретар Конвенције, Кристина Фигуерес и председавајући Међународног панела о промени климе. На пленарном заседанју говорили су и Керол Дишбург (Цароле Диесцхбоург) Министарка животне средине Луксембурга и Мигуел Канете (Мигуел Ариас Цаñете) Комесар за климатске промене ЕК, у име ЕУ, као и представници друих регионалних и преговарачких група. Поред учешћа делегација Р. Србије на полтичким консултацијама, делегација је учествовала и на пратећим догађајима.
Државни секретар и шеф делегације за политичке консултације, Стана Божовић учествовала је на пратећем догадјају под називом “Здравлје у центру борбе против климатксих промена” који су организовали Науцни центар из Монака, Светска здравствена организација И Светска алијанса за здравлје и зивотну средину.
За висе информација: Хеалтх анд Енвиромнент Аллианце
Државни секретар и шеф делегације за политичке консултације, Стана Божовић навела је да је Р. Србија препознала значај сараднје и подстицанја локалних самоуправа на спровођенје активности од значаја за сманјенје емисија, међу којима повећанје енергетске ефикасности представлја један од клјучних могућности. Највеће емисије гасова са ефектом сталене баште из градских средина долази из главног града Р. Србије, града Београда. Истовремено, поплаве 2014. године показале су да је град Београд јако осетлјив на елементарне непогоде. Из ових разлога Влада Р: Србије највише пажнје посветила је граду Београду, као резултат иницијативе Министарства настао је План адаптације и процена погођености климатским променама града Београда. Овај документ израђен је у сараднји, пре свега, града Београда и немачког ГИЗ-а, али и других заинтересованих страна. Овај Акциони план показао је да је, између осталог, систем јавног грејанја изузетно осетлјив на поплаве и друге природне непогоде. Поред низа других чинилаца и ово је један од оних које треба имати у виду при идентификованју одговарајућих стратегија и инвстиција у повећанје енергетске ефикасности система јавног грејанја.
Поред тога, државни секретар С. Бозовиц учествовала је и на пратећем догадјају на високом нивоу посвеценом унапредјенју регионалне сараднје по питанју прилагодјаванја планинских региона на изменјене климатске услове, у контексту Медјународног дана планина. Висе информација о овој теми мозете пронаћи овде.
&нбсп;
У цилју постизанја концензуса, преговори ће бити наставлјени и у суботу, 12.децембра 2015.
