Нови чланак „Климатске промене – време је за глобални споразум“, Стелиана Недера, заменица сталне представнице Програма УН за развој (УНДП) у Републици Србији
Објавлјено у Политици 27. новембра 2015
&нбсп;
Како залазимо све дублје у зиму, свакодневни разговори се окрећу припремама за хладније дане и сећанјима на зиме из прошлости или детинјства. Али ове промене годишнјих доба маскирају један тренд чију су озбилјности научници а затим и шира јавност почели да схватају у пуној мери током протеклих неколико деценија. То је тренд који постаје видлјив и непосредно, голим оком: тренд климатских промена.
Климатске промене доносе дугорочан раст просечних температура широм наше планете, па и у Србији, већу учесталост екстремних климатских догађаја, као и промене у режиму падавина.
Морамо бити свесни да је ово проблем проузрокован лјудском активношћу. Дакле, проблем изазван повећаним емитованјем гасова са ефектом стаклене баште и то темпом који је много бржи него што екосистеми планете Землје могу да абсорбују. Ови гасови задржавају сунчеву топлоту у атмосфери у тој мери да је просечна глобална температура већ порасла за скоро један степен у односу на прединдустријски период.
Ово се можда не чини значајним растом, али професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду израчунао је да, уколико се овај тренд настави, до краја века просечна температура у Србији, према неким сценаријима, може да буде већа за 4 степена а падавине у летнјем периоду манје и до 50 процената.
Заправо, стручнјаци сматрају да климатске промене већ оставлјају последице на Србију, нјене грађане и институције. Два вероватно најбитнија екстремна климатска догађаја били су суша из 2012. и поплаве из 2014. године. Ови догађаји нанели су велику материјалну штету Србији, а УНДП је у сараднји са другим УН агенцијама био активно уклјучен у обнову погођених подручја.
Климатске промене захтевају правовремену акцију на два паралелна колосека: с једне стране, све државе света, с обзиром да је ово глобални проблем, морају постићи обавезујући споразум о сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште. Управо са тим цилјем у Паризу ће од 30 новембра до 11 децембра ове године бити одржана глобална Конференција посвећена климатским променама, где се очекује доношенје таквог споразума.
Србија на ову конференцију долази са низом постигнућа: Закон о систему сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште улази у скупштинску процедуру следеће године, извештаји према Оквирној конвенцији УН о промени климе се финализују уз бројне пратеће стратешке и едукативне садржаје. Уз то Србија је једна од првих земалја која је објавила план о сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште, такозване “Намераване национално одређене доприносе”, према Конвенцији Ујединјених Нација о промени климе.
С друге стране, морамо се прилагодити на нове климатске услове и развити стратегије за нјихово олакшаванје. Чак и са потписаним споразумом у Паризу, изазови климатских промена остаће дугорочни приоритет за сваку државу и Свет у целини. На пример, већ у следећих 15 година предвиђа се да ће род кукуруза у Србији опасти за 58% уколико се не предузму адекватне мере прилагођаванја. Стога УНДП, као агенција Ујединјених Нација за развој, улаже пуно времена у изграднју партнерстава на националном и локалном нивоу, да би се српско друштво и привреда благовремено прилагодили на нове климатске услове.
Често можете чути да су климатске промене један од најозбилјнијих глобалних изазова нашег доба. Али, бројна решенја су предложена у цилју одговора на овај изазов. Ако у духу повелје Ујединјених Нација радимо заједнички на овом социјалном и економском проблему, јер климатске промене оставлјају последице управо на свакодневни живот, осигураћемо будућност генерација које долазе. Како се примичемо Конференцији о климатским променама у Паризу, нека нам то буде идеја водилја.
&нбсп;
Стелиана Недера, заменица сталне представнице Програма УН за развој (УНДП) у Републици Србији
