Светски дан климатских промена
Светски дан климатских промена обележава се широм планете сваког 4. новембра, када се, у цилју подизанја свести о значају овог глобалног проблема, организују радионице, предаванја и друге активности.
У години која се сматра најважнијом у погледу усвајанја новог глобалног климатског споразума, чије се постизанје очекује у децембру ове године у Паризу, Француска на 21. Конференцији држава чланица Оквирне конвенције УН о промени климе, Република Србија предузима бројне активности како у погледу митигације (мера ублажаванја климатских промена), тако и адаптације (мера прилагођаванја на изменјене климатске услове).
У оквиру обавеза према Оквирној конвенцији УН о промени климе израђени су нацрти Друге националне комуникације и Првог двогодишнјег ажурираног извештаја. Министарство је израдило пројекције очекиваних промена климе, нјених утицаја на секторе вода и хидрологије, полјопривреде и шумарства и програм мера адаптације, како би се штете у овим секторима сманјиле, као и инвентаре емисија гасова са ефектом стаклене баште, који обезбећују континуитет података од 1990. до 2013. године.
Оба документа израђују се у оквиру пројеката финансираних од стране Глобалног фонда за животну средину уз подршку Програма УН за развој (УНДП). Такође, оба документа су усклађена и са релевантним документима ЕУ. У складу са националним обавезама и правилима Конвенције, предвиђено је подношенје Првог двогодишнјег ажурираног извештаја до краја 2015. године (тренутно је у поступку међуминистарских консултација), а Другог националног извештаја током 2016. године.
Република Србија је, међу првих 10 земалја света, у јуну 2015. године Секретаријату Конвенције доставила Намераване национално одређене доприносе сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште (у далјем тексту: ИНДЦс од енглеског: „Интендед натионал детерминед цонтрибутионс“). Ови документи припремају се у цилју постизанја договора и усвајанја новог правно обавезујућег документа који ће дефинисати обавезе држава чланица Конвенције за период после 2020. године и на тај начин спречити пораст температуре на глобалном нивоу преко 2°Ц.
Република Србија и читав регион Југоисточне Европе је веома изложен утицају климатских промена. Према анализама израђеним на националном нивоу, период 1960-2012. година карактерише просечни тренд повећанја среднјих годишнјих температура од 0,3°Ц по декади. У зависности од сценарија, може се очекивати раст температуре у опсегу од 3.2 до 4°Ц до краја века и дефицит падавина и до 20%. Овакве промене биће праћене и интензивиранјем екстрема, посебно температурних. Највећи утицаји промена климе осмотрени су и пројектовани у секторима полјопривреде, хидрологије, шумарства, али и здравлја лјуди и биодиверзитета.
Од 2000. године Р. Србија се суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских епизода које су проузроковале значајне материјалне и финансијске губитке, као и губитке лјудских живота. Два најупечатлјивија догађаја су суша у 2012. г. и поплаве у 2014. години. Суша из 2012. била је посебно јака, и допринела је сманјенју приноса неких усева и до 50%. Укупне материјалне штете изазване екстремним климатским и временским условима, од 2000. године, прелазе 5 милијарди евра, од чега је више од 70% је повезано са сушом и високим температурама. Други главни узрок значајних губитака биле су поплаве. У односу на штете од 2000. г. сва уложена средства за адаптацију су значајно манја, приближно 68 милиона евра, што јасно указује на неопходност хитног спровођенја мера адапатације, као једног од облика превенције.
С тим у вези, а у цилју јачанја секторског приступа решаванју проблема изазваних климатксим променама, Министарство је израдило и публикацију „Загреванје усева“ – Промена климе: шта то значи за полјопривреду у Републици Србији. Овај документ садржи информације о уоченим и очекиваним утицајима промене климе на сектор полјопривредне производнје, као и предлог мера адаптације на националном и нивоу појединачних региона у Републици Србији. Такође, у току је израда финансијских потреба за спровођенје мера адаптације у сектору вода, полјопривреде, шумарства, биодиверзитета и здравлја.
Препознајући значај борбе против климатских промена, Влада Р. Србије је, на иницијативу Минстарства, основала Национални савет за климатске промене.
Иницирана је и израда Стратегије борбе против климатских промена са акционим планом за период до 2020 и 2030. Процес припреме за спровођенје ЕУ законодавства реализује се кроз активности на успоставлјанју систематског и континуираног мониторинга, извештаванја и верификације података и информација од значаја за климатске промене, као и кроз успоставлјанје институционалне организације за прикуплјанје истих из индустријских и енергетских постројенја. Као један од резултата ових активности, у финалној је фази припрема Закона о систему сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште.
У цилју јачанја капацитета представника сектора индустрије, Министарство је, у сараднји са Европском унијом, организовало дводневну обуку за представнике НИС-а и ХИП Петрохемије, а у цилју припреме за обавезе које проистичу из Закона о систему сманјенја емисија гасова са ефектом стаклене баште, у периоду 3-4. новембар 2015. године.
