У Беграду је 5. и 6. октобра одржана конференција „Дијалог о климатским променама – у сусрет конференцији о Паризу“, у организацији Министарства полјопривреде и заштите животне средине и Програма УН за развој, а у сараднји са Амбасадом Републике Француске у Србији и под покровителјством Глобалног фонда за животну средину.
Конференција на којој је учествовало више од 200 учесника различитих профила, организована је поводом предстојећег историјског 21. заседанја држава чланица Окирне конвенције УН о промени климе (УНФЦЦЦ) која ће се одржати у Паризу од 30. новембра до 11. децембра о.г. Главни слоган конференције „Време за акцију“ указује управо на главну поруку дијалога, а то је да се подстакну све заинтересоване стране на неизоставно предузиманје конкретних мера и активности у борби против климатских промена.
У уводном делу конференције учесницима су се обратили: проф. др. Снежана Богосавлјевић Бошковић, министар полјопривреде и заштите животне средине, као и високи званичници УН и ЕУ:
Ирена Војачкова Солорано, стални представник УНДП за Р Србију,
Мајкл Девенпорт, амбасадор, шеф Делегације ЕУ у Р Србији
Аксел Дитман, амбасадор Немачке у Р Србији
Кристин Моро, амбасадор Републике Француске у Р Србији.
Они су у обраћанјима потврдили значај широког круга националних консултација о изазовима у области климатских промена и са политичког аспекта, односно за процес интеграција Р. Србије у Европску унију, али и за успех Конференције у Паризу.
У оквиру излаганја, учесници су били у прилици да чују најновије информације у вези са политиком климатских промена на глобалном нивоу и припремама за предстојећу Конференцију УНФЦЦЦ у Паризу. Тим поводом стручнјаци Програма УН за развој и Европске комисије – Директората за климатске акције, појаснили су основне садржаје и очекиванја од новог глобалног споразума о клими који треба да обезбеди смернице за далје обавезујуће сманјенје емисије ГХГ и прилагођаванје на изменјене климатске услове за период након 2020. године. Предствници ЕК нагласили су очекиванја да према новом споразуму свака држава треба да преузме обавезу сманјенја емисије ГХГ у складу са сопственим могућностима и националним околностима.
Државни секретар у Министарству полјопривреде и заштите животне средине, Стана Божовић, учесницима је представила напоре које Р Србија улаже у области климатских промена, како по питанју спровођенја међународних обавеза, тако и по питанју усклађиванја са правним тековинама ЕУ у датој области.
Поред тога, посебна пажнја скупа била је посвећена и локалним самоупрвама и могућим мерама за покретанје иновативног развоја који доприноси сманјенју емисија ГХГ (тзв. нискоуглјеничног развоја). Наглашено је да овај нови концепт, који промовише и УНДП, подразумева активно уклјућиванје самих локалних заједница и других интересних страна које могу да понуде иновативна и применјива решенја за неке од уобичајених проблема у вези са емсијама ГХГ и могућностима за нјихово сманјенје. Представлјени су ставови и активности у области неких од организација цивилног друштва.
Другог дана скупа, пажнја скупа била је усмерена на разматранје научних чинјеница, података и пројекција у области климатских промена, као основе за доношенје одлука и планиранје мера ублажаванја и прилагођаванја на изменјене климатске услове. Учесници су били у прилици да се ближе упознају са Глобалним оквиром за пружанје услуга у домену климатских промена којим руководи Светска метеоролошка организација, као и да учествују у дискусијама о узајамној повезаности климатских промена и различитих сектора, попут полјопривреде, водопривреде, шумарства, очуванја природе и здравлја лјуди. На крају скупа дискутовано је о инвентару гасова са ефектом стаклене баште, као и о мерама ублажаванја климатских промена у сектору енергетике, индустрије, управлјанја отпадом и полјопровреде и пренамене коришћенја землјишта. Целокупна дискусија по овим питанјима заснована је на информацијама које представлјају саставни део Другог националног извештаја (у припреми – планиран завршетак до краја 2015.г.) и Првог двогодишнјег ажурираног извештаја Р Србије према УНФЦЦЦ.
Скуп је резултирао у успоставлјанју отвореног дијалога између различитих заинтересованих страна у Р Србији о питанјима од значаја за креиранје и спровођенје политике климатских промена. Посебно је значајно уклјучиванје организација цивилног друштва у овакав дијалог од кога се очекује да буде наставлјен као добра пракса и након усвајанја новог споразума на предстојећој конефренцији у Паризу. Поред тога, значај националног дијалога је и у унапређенју система прикуплјанја и размене информација у домену климатских промена, као и унапређиванју интерсекторске сараднје и унапређиванју самог процеса доношенја одлука који мора бити заснован на научним чинјеницама и подацима. Сходно томе, дијалог представлја и прилику да се у будућности разматрају мере и активности за спровођенје и далје планиранје национано намераваних доприноса сманјенју емисија ГХГ.
Као добар пример научно заснованих препорука за делованје, може се навести публикација „Загреванје усева – како одговорити“ која је припремлјена у оквиру текућих заједничких пројеката Министарства и УНДПа, а која је представлјена на самој конференцији.
&нбсп;
