На радионици посвећеној политици климатских промена дискутовало се о важности уклјучиванја климатских промена у секторске и локалне/регионалне развојне планове и политике.
Представлјене су неке од најзначајнијих активности које УНДП реализује у сараднји са Министарством полјопривреде и заштите животне средине у Р Србији, попут припреме првог закона о сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште, израде „Намераваних национално одредјени доприноса сманјенју емисија гасова са ефектом стаклене баште – ИНДЦс” – документа којим се по први пут представлја намера Р Србије да квантитативно сманји емисије ГХГ, а истовремено представлја допринос Р Србије усвајанју новог међународног документа у области климатских промена на предстојећој Конференцији у Паризу, децембра 2015. Према радној верзији ИНДЦ документа, до 2030. године (на основу података о емисијама ГХГ у 1990. године и пројекција ГХГ), предвиђено је сманјенје емисије ГХГ у износу од +4.3 % до – 9.8 % укупних емисија у 1990. години.
Између осталог, представлјени су највећи извори емисија ГХГ, попут енегетског сектора и сектора саобраћаја са 40 милиона тона ЦО2 на годишнјем нивоу, а потом следе полјопривреда, управлјанје отпадом и индустрија. Представлјене су и мере митигације климатских промена и могући сценарији за Р Србију до 2020. године који указују да емисије уопштено неће прећи некадашнје емисије из 1990. године.Такође, дискутовало се о климатским сценаријима за Р Србију, који показују константан пораст температуре на целој територији Србије до краја овог века (од 0,7 почетком века до целих 3.6 односно 4 °Ц до краја века). Пројекције указују и на пораст годишнјих количина падавина (+5%) током периода 2011-2040 у односу на вредности из друге половине двадесетог века, док се у другој половини века очекује пад количине падавина (20-30%). Све то указује на потребе за прилагођаванјем социо-економских система и развојних планова новим климатским условима (водопривреда, полјопривреда, шумарство, здравство, заштита природе и биодиверзитета, екосистеми и екосистемске услуге итд.).
Регионална радионица представлја важну прилику да се проблеми у вези са климатским променама на локалном нивоу дискутују између представника локалних заједница, представника републичке власти, међународне заједнице и организација цивилног друштва. Само на тај начин могуће је доћи до решенја која одговарају свим интересним странама.
&нбсп;
