Svetski dan klimatskih promena
Svetski dan klimatskih promena obeležava se širom planete svakog 4. novembra, kada se, u cilju podizanja svesti o značaju ovog globalnog problema, organizuju radionice, predavanja i druge aktivnosti.
U godini koja se smatra najvažnijom u pogledu usvajanja novog globalnog klimatskog sporazuma, čije se postizanje očekuje u decembru ove godine u Parizu, Francuska na 21. Konferenciji država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, Republika Srbija preduzima brojne aktivnosti kako u pogledu mitigacije (mera ublažavanja klimatskih promena), tako i adaptacije (mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove).
U okviru obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime izrađeni su nacrti Druge nacionalne komunikacije i Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja. Ministarstvo je izradilo projekcije očekivanih promena klime, njenih uticaja na sektore voda i hidrologije, poljoprivrede i šumarstva i program mera adaptacije, kako bi se štete u ovim sektorima smanjile, kao i inventare emisija gasova sa efektom staklene bašte, koji obezbećuju kontinuitet podataka od 1990. do 2013. godine.
Oba dokumenta izrađuju se u okviru projekata finansiranih od strane Globalnog fonda za životnu sredinu uz podršku Programa UN za razvoj (UNDP). Takođe, oba dokumenta su usklađena i sa relevantnim dokumentima EU. U skladu sa nacionalnim obavezama i pravilima Konvencije, predviđeno je podnošenje Prvog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja do kraja 2015. godine (trenutno je u postupku međuministarskih konsultacija), a Drugog nacionalnog izveštaja tokom 2016. godine.
Republika Srbija je, među prvih 10 zemalja sveta, u junu 2015. godine Sekretarijatu Konvencije dostavila Nameravane nacionalno određene doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (u daljem tekstu: INDCs od engleskog: „Intended national determined contributions“). Ovi dokumenti pripremaju se u cilju postizanja dogovora i usvajanja novog pravno obavezujućeg dokumenta koji će definisati obaveze država članica Konvencije za period posle 2020. godine i na taj način sprečiti porast temperature na globalnom nivou preko 2°C.
Republika Srbija i čitav region Jugoistočne Evrope je veoma izložen uticaju klimatskih promena. Prema analizama izrađenim na nacionalnom nivou, period 1960-2012. godina karakteriše prosečni trend povećanja srednjih godišnjih temperatura od 0,3°C po dekadi. U zavisnosti od scenarija, može se očekivati rast temperature u opsegu od 3.2 do 4°C do kraja veka i deficit padavina i do 20%. Ovakve promene biće praćene i intenziviranjem ekstrema, posebno temperaturnih. Najveći uticaji promena klime osmotreni su i projektovani u sektorima poljoprivrede, hidrologije, šumarstva, ali i zdravlja ljudi i biodiverziteta.
Od 2000. godine R. Srbija se suočila sa nekoliko značajnih ekstremnih klimatskih i vremenskih epizoda koje su prouzrokovale značajne materijalne i finansijske gubitke, kao i gubitke ljudskih života. Dva najupečatljivija događaja su suša u 2012. g. i poplave u 2014. godini. Suša iz 2012. bila je posebno jaka, i doprinela je smanjenju prinosa nekih useva i do 50%. Ukupne materijalne štete izazvane ekstremnim klimatskim i vremenskim uslovima, od 2000. godine, prelaze 5 milijardi evra, od čega je više od 70% je povezano sa sušom i visokim temperaturama. Drugi glavni uzrok značajnih gubitaka bile su poplave. U odnosu na štete od 2000. g. sva uložena sredstva za adaptaciju su značajno manja, približno 68 miliona evra, što jasno ukazuje na neophodnost hitnog sprovođenja mera adapatacije, kao jednog od oblika prevencije.
S tim u vezi, a u cilju jačanja sektorskog pristupa rešavanju problema izazvanih klimatksim promenama, Ministarstvo je izradilo i publikaciju „Zagrevanje useva“ – Promena klime: šta to znači za poljoprivredu u Republici Srbiji. Ovaj dokument sadrži informacije o uočenim i očekivanim uticajima promene klime na sektor poljoprivredne proizvodnje, kao i predlog mera adaptacije na nacionalnom i nivou pojedinačnih regiona u Republici Srbiji. Takođe, u toku je izrada finansijskih potreba za sprovođenje mera adaptacije u sektoru voda, poljoprivrede, šumarstva, biodiverziteta i zdravlja.
Prepoznajući značaj borbe protiv klimatskih promena, Vlada R. Srbije je, na inicijativu Minstarstva, osnovala Nacionalni savet za klimatske promene.
Inicirana je i izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom za period do 2020 i 2030. Proces pripreme za sprovođenje EU zakonodavstva realizuje se kroz aktivnosti na uspostavljanju sistematskog i kontinuiranog monitoringa, izveštavanja i verifikacije podataka i informacija od značaja za klimatske promene, kao i kroz uspostavljanje institucionalne organizacije za prikupljanje istih iz industrijskih i energetskih postrojenja. Kao jedan od rezultata ovih aktivnosti, u finalnoj je fazi priprema Zakona o sistemu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte.
U cilju jačanja kapaciteta predstavnika sektora industrije, Ministarstvo je, u saradnji sa Evropskom unijom, organizovalo dvodnevnu obuku za predstavnike NIS-a i HIP Petrohemije, a u cilju pripreme za obaveze koje proističu iz Zakona o sistemu smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, u periodu 3-4. novembar 2015. godine.
