Vesti

Ministarstvo zaštite životne sredine, kao nadležno za koordinaciju politike u oblasti klimatskih promena, pripremilo je radne verzije komponenti Nacionalno utvrđenog doprinosa Republike Srbije prema Sporazumu iz Pariza (NDC – Nationally Determined Contribution). Radne verzije komponenti NDC dokumenta za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove pripremljeni su u saradnji sa timom stručnjaka i članova međuresorne Radne grupe UNDP-GEF projekta „Uspostavljanje okvira transparentnosti pod Sporazumom o klimi iz Pariza u R Srbiji“. Dokument je sačinjen u odnosu na Nacrt strategije niskougljeničnog razvoja Srbije sa akcionim planom, kao i na osnovu informacija i podataka prikupljenih tokom realizacije projekata „Izrada Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja i Trećeg nacionalnog izveštaja R Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime“ i GCF-NAP projekta “Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u Republici Srbiji“. Podršku procesu revizije pruža Program UN za razvoj.

Dokument pruža osnovu za podizanje ambicija R Srbije po pitanju smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i mera prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, a u odnosu na Inicijalni nacionalno utvrđeni doprinos koji je R Srbija podnela 2015. godine Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime. Pored toga, u toku su i dodatne analize koje će dati uvid u mogućnosti ulaganja dodatnih napora u borbni protiv klimatksih promena kroz koncept rešenja baziranih na prirodi (Nature based solutions) i jačanje sinergije između mera zaštite vazduha i smanjenja emisija GHG. Pored toga, dokument će biti rodno osetljiv i doprineće izradi prve mape puta za pravednu tranziciju R Srbije ka niskougljeničnom razvoju.

Radne verzije komponenti NDC dokumenta za mitigaciju i adaptaciju možete preuzeti:

CCA revizija NDC - NACRT

CCM revizija NDC - NACRT

Sve komentare i sugestije možete dostaviti elektronskim putem na: ndc@klimatskepromene.rs

Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnjih poslova su i ove godine pokrenuli kampanju na jačanju svesti o štetnim posledicama paljenja žetvenih ostataka na otvorenom, što je zakonom zabranjena delatnost. U ovoj zajedničkoj kampanji koja se realizuje uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) kreirani su promotivni materijali (video, liflet) s ciljem da se ukaže na postojanje ovog problema i da se apeluje na građane da u okviru svojih poljoprivrednih aktivnosti ne pale strnjiku.

Osim što je zakonom zabranjena, ova praksa predstavlja i veliku opasnost po bezbednost ljudi ali takođe nanosi i veliku štetu životnoj sredini. Prošle godine (2019), vatrogosci su morali da intervenišu skoro 19.000 puta kako bi suzbili požare izazvane paljenjem strnjišta. Tom prilikom je pričinjena ogromna materijalna šteta a izgubljeno je i 14 života. Najizazovniji period pred vatrogasnim službama je od septembra do novembra jer se upravo tada i dešava najviše prekršaja ove prirode. Upravo tada se završava berba kukuruza i tada se i pokreće najveći broj požara a vatrogasne službe ne stižu da intervenišu na svim mestima. Ova praksa, pored toga što ugrožava ljudske živote, nanosi veliku štetu samom zemljištu. U gornjem sluju zemljišta, usled požara, dolazi do prekida svih mikrobioloških procesa ali takođe i do gubljenja većine htanljivih materija. Tom prilikom se ispušta azot u atmosferu a velika šteta je gubljenje organske materije.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu je regulisao ovu oblast kao i prekršaje koji nastaju paljenjem strnjišta. Svako paljenje strnjike i opasno i zato Zakonom kažnjivo kako za fizička, tako i za pravna lica.