Bilten
Vesti
Budite u toku sa mogućnostima
da se uključite u naš rad
NAJNOVIJE
- Pogledaj sve
- Vesti
- Projekti
- Publikacije
- Pogledaj sve
- Vesti
- Projects
- Projekti
SVE VESTI
- Pogledaj sve
- Vesti
U organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, 1. juna 2020. godine je održana virtuelna prezentacija nacrta Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja Republike Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime članovima Radne grupe projekta, koju čine predstavnici relevantnih državnih organa i organizacija odnosno organizacije civilnog društva i sektora privrede. Uprkos pandemiji COVID 19 virusa koja je uticala na dinamiku procesa izrade dokumenta, nade su da će izveštaj biti usvojen od strane Vlade i potom dostavljen Sekretarijatu Okvirne konvencije do kraja godine.
Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj su istakli da je uloženo mnogo truda u izradu ovog dokumenta uprkos pandemiji COVID 19. Trenutna pandemija daje jedan poseban aspekt pitanju borbe protiv klimatskih promena. Istaknuta je činjenica da su globalne emisije GHG u pređašnjih nekoliko meseci opale za 17% uz istovremenu bojazan da je to kratkoročan pad i da će povratak na uobičajene ekonomske modele proizvodnje doprineti ubrzanju emisija GHG. U svakom slučaju, klimatske promene predstavljaju paradigmu našeg razvoja i ekonomski oporavak bi trebalo da bude zasnovan na principima zelene ekonomije.
U nastavku događaja, predstavljeni su rezultati i osnovni zaključci do kojih su došli članovi tima za izradu Drugog dvogodišnjeg ažuriranog izveštaja a kada su u pitanju scenariji i mere ublažavanja klimatskih promena. Istaknuto je da bi primenom različitih scenarija smanjenja emisija GHG, koji su u izveštaju detaljno predstavljeni, emisije GHG do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu mogle biti smanjene za čak 45%. To se odnosi na najambiciozniji scenario sa primenjenim dodatnim merama koji je i najskuplji sa ekonomskog aspekta.
Predstavljen je takođe i inventar GHG za čiju pripremu je u Srbiji nadležna Agencija za zaštitu životne sredine. Uprkos izazovima prikupljanja podataka za inventar (nedostatak pravnog okvira) kao i manjku administrativnih kapaciteta, prošle godine je učinjen veliki napredak na unapređenju inventara GHG a posebna pažnja posvećena je u AFOLU (Poljoprivreda, šumarstvo i ostala upotreba zemljište) sektoru.
U okviru diskusije, učesnici su se između ostalog interesovali za integraciju rešenja zasnovanih na prirodi i posebno zaštićenih područja u Nacionalno utvrđene doprinose. Takođe, bilo je pomena o daljem usklađivanju domaćeg sa klimatskim zakonodavstvom EU. Pomenuto je da bi trebalo raditi na podizanju svesti među malim i srednjim kompanijama o bitnosti ove tematike.
Sastanak je zaključen uz napomenu da paralelno sa ovim procesom teče i proces izgradnje transparentnosti u Republici Srbiji, čije je sprovođenje država preuzela ratifikacijom Sporazuma iz Pariza. Izgradnjom okvira transparentnosti za Republiku Srbiju će se uspostaviti sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka. Istaknuto je da smo svi pojedinačno u okviru svojih nadležnosti odgovorni za politiku klimatskih promena, kao i za izveštavanje.
Prezentacije sa sastanka Radne grupe možete preuzeti ispod:
https://www.klimatskepromene.rs/sepa_ghgi/
https://www.klimatskepromene.rs/aleksandar-jovovic-masinski-fakultet-2bur/
Projekat: „Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja adaptacije u Srbiji “ ima za cilj jačanje nacionalnih kapaciteta za smanjenje ugroženosti i rizika izazvanih klimatskim promenama, kroz uspostavljanje efikasne saradnje i koordinacije svih nadležnih institucija kao i identifikaciju mera za efikasno prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove. Fokus projekta je na sektorima poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, energetike, saobraćaja i infrastrukture. Neophodno je uspostaviti sistem protoka informacija, uvezati sve postojeće podatke u okviru svih sektora, kao i da svi podaci budu transparentni i dostupni. Glavni cilj projekta jeste obezbeđenje održivog klimatski otpornog društva i privrede. Projekat je finansiran od strane Zelenog klimatskog fonda a implementiran od strane Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Uspostavljena je Radna grupa projekta kako bi se omogućilo sveobuhvatno i tačno prikupljanje podataka i informacija vezanih za realizaciju projekta. Članovi Radne grupe su predstavnici narednih institucija: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Privredna komora Srbije, Republički zavod za statistiku, FAO (Organizacija za hranu i poljoprivredu), Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Ministarstvo zaštite životne sredine, Republički hidrometeorološki zavod, Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Republički geodetski zavod, Ministarstvo unutrašnjih poslova – sektor za vanredne situacije, Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Prvi sastanak projekta „Unapređenje srednjeročnog i dugoročnog planiranja adaptacije u Srbiji” održan je 11. marta 2020. godine u Hotelu Metropol.
Za više informacija:
Program Ujedinjenih nacija za razvoj je u petak, 27. decembra 2019. godine organizovao sastanak sa predstavnicima relevantnih nacionalnihi institucija koje daju svoj doprinos prilagođavanju na izmenjene klimatske uslove u Srbiji kroz projekat koji će se sprovoditI u naredne tri godine a čije finansiranje je obezbeđeno iz Zelenog klimatskog fonda.
Ciljevi ovog projekta su da omogući Vladi Srbije:
- Da izradi i ojača kapacaitete za prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove (CCA);
- Da uradi procene klimatskih rizika i ranjivosti;
- Da razvije efektivne metode, alate i informacione sisteme za donošenje utemeljenih odluka o klimatskim rizicima i sektorskim merama prilagođavanja.
Sveobuhvatni cilj projekta je da smanji rizike od klimatskih promena i da integriše pitanja prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u razvojno planiranje i finansiranje. Pored uvodnog sastanka projekta, održana je i prezenatacija o izvorima finansiranja u borbi protiv klimatskih promena, kao i finansiranja zelenih projekat i investicija uopšte. Takođe, diskutovalo se i o postojećim i mogućim novim mehanizmima finansiranja klimatskih i zelenih projekata, a u kontekstu pristupa globalnim finansijskim instrumentima poput Zelenog klimatskog fonda i „zelenih kreditnih linija“ međunarodnih finansijskih institucija.
Učesnici su imali priliku i da se upoznaju sa sadržajem novog „Zelenog dogovora“ Evropske komisije, programskog dokumenta koji u centar evropske razvojne i fiskalne politike stavlja borbu protiv klimatskih promena, cirkularnu ekonomiju i zaštitu prirode i životne sredine. Profesor Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu je govorio o glavnim izazovima prilagođavanja na klimatske promene u Srbiji uz zaključak da će najveći gubici i štete biti uzrokovani poplavama, sušama, visokim temperaturama i požarima.
Navodi da je u periodu od 1890. do 1970.g. zabeleženo ukupno 13 sušnih godina dok je isti broj zabeležen u periodu od 70-ih godina 20tog veka do 2010.g, što ukazuje da se broj sušnih godina uduplao od kada postoje merenja temperature u Srbiji. Danijela Božanić (Climate Action Consulting) predstavila je projekcije gubitaka u BDP-u, gubitaka radnih mesta u određenim privrednim delatnostima, koji su uzrokovani uticajem promena klime. Ona je govorila o sektorima privrede i društva koji će najviše biti pogođeni izmenjenim klimatskim uslovima. Među njima najviše: zdravstvo, poljoprivreda, energetika, ali i smanjenje ukupne radne produktivnosti, dostupnosti pijaće vode i prinosa useva.
To su faktori koji će najviše doprineti opterećenosti državnog budžeta koji će morati da obezbedi adekvatne odgovore na izmenjene klimatske uslove. BDP bi u periodu od 2020. do 2040.g, u slučaju bez primene mera adaptacije i pod pretpostavkom povećanja prosečne temperature za 2⁰C, mogao biti smanjen za 4.53% a do 2100. godine čak za 9.32%. Ova smanjenja bi bila veća sa povećanjem prosečnih temperatura vazduha. Akcenatovana je bitnost celokupne društvene transformacije u pravcu klimatske/ugljenične neutralnosti i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, što podrazumeva hitno investiranje u preventivu nauštrb saniranju posledica.
