Vesti

Oko 120 lidera okupilo se danas u Glazgovu kako bi započeli dvonedeljne globalne pregovore o hitnim koracima u borbi protiv klimatskih promena.

Svet treba da obezbedi nulte neto GHG emisije do 2050. godine i prepolovi emisije do 2030. da bi se zaustavilo zagrevanje iznad 1,5 stepena.

Da bi se to desilo, predsedništvo UK COP26 poziva zemlje da postave ambiciozne ciljeve smanjenja emisija do 2030. godine i preduzmu mere koje uključuju i:

• slanje energije iz uglja u istoriju

• ubrzavanje prelaska na čistije vidove transporta

• okončavanje seče šuma

• obezbedjivanje sredstava za pravednu tranziciju i pomoć najugroženijim zemljama

Za više informacija posetite: https://unfccc.int/conference/glasgow-climate-change-conference-october-november-2021

Sa ciljem da se u društvu podstakne razgovor na temu klimatskih promena i klimatske ambicije Srbije danas je održana konferencija koja je na jednom mestu okupila donosioce odluka, predstavnike međunarodne zajednice, privrede i civilnog društva, kao i eksperte na temu klimatskih promena.  

Skup su otvorili Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji i Irena Vujović ministarka za zaštitu životne sredine, dok su u panelu visokih zvanica učestvovali Šan Maklaud, ambasadorka Velike Britanije, Karlo Lo Kašo, ambasador Italije, Nikola Bertolini, šef odeljenja za saradnju u Delegaciji EU i Fransin Pikap, stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da je COP26 značajan događaj za sve nas i da je za Srbiju velika čast što će biti kopredsedavajuća na ovoj konferenciji. „Republika Srbija će povećati svoju klimatsku ambiciju i revidirati nacionalno utvrđene doprinose tako da smanjenje gasova sa efektom staklene bašte (GHG) do 2030. godine iznosi 33,3%, u odnosu na 1990. godinu“. Ministarka je ovim povodom najavila da će, u skladu sa Zelenom agendom Evropske unije za Zapadni Balkan, ministarstvo pokrenuti nove inicijative koje će biti usmerene na prelazak na cirkularnu ekonomiju u javnom i privatnom sektoru.

Učesnici skupa su podsetili na Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim je EU namenila do 9 milijardi dolara bespovratne pomoći za zelenu transformaciju privrede i javnog sektora u regionu. Prelazak na zelene modele poslovanja, omogućiće srpskim kompanijama da koriste ova, ali i sredstva drugih međunarodnih finansijskih institucija koje su zeleno poslovanje uvrstile kao jedan od ključnih kriterijuma za odobrenje zajmova i kredita.

Prema izveštajima UNDP-a, Srbiji najviše nedostaju sredstva za sprovođenje mera prilagođavanja na klimatske promene na nacionalnom i lokalnom nivou. Zbog toga je od velikog značaja pomoć partnera poput Zelenog klimatskog fonda, koji je finansijski podržao razvoj prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, na kome UNDP radi u partnerstvu sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Učesnici konferencije razgovarali o načinima za dostizanje planiranih smanjenja emisija GHG do 2030. godine. Da bi se ovi ciljevi postigli, neophodno je omogućiti postepen prelaz sa fosilnih na obnovljive izvore energije, ali tako da se ova transformacija obavi na pravedan način - otvarajući nove prilike za zelene poslove i prekvalifikaciju radnika, naročito u energetskom sektoru, istakli su eksperti.

Takođe, postoji i niz drugih rešenja koja mogu da ubrzaju Srbiju na putu prelaska ka nisko-ugljeničnom društvu, kao što su pošumljavanje, korišćenje čistijih tehnologija u industrijskoj proizvodnji ali i tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji, koja između ostalog podrazumeva smanjenje količine otpada i tretiranje otpada kao resurs.

Još jedan od ključninih segmenata koji će pomoći Srbiji da ostvari svoju klimatsku ambiciju je transparentan sistem prikupljanja i analize podataka u vezi sa klimom. Na jednom od panela predstavljeni su rezultati razvoja sistema za monitoring, izveštavanje i verifikaciju podataka u oblasti klimatskih promena. Ovaj sistem će omogućiti bolje sakupljanje, dostupnost i razmenu podataka u vezi sa klimatskim promenama između različitih institucija što će pomoći Vladi Srbije da ustanovi gde je potrebno uložiti dodatne napore. Ovime će se istovremeno doprineti sprovođenju Zakona o klimatskim promenama koji je usvojen ove godine, i ispunjavanju obaveza prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime (UNFCCC) i Sporazumu iz Pariza.

Razgovori o klimatskim promenama održani su uz podršku projekata koje UNDP sprovodi u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uz pomoć partnera kao što su Zeleni klimatski fond (GCF), Globalni fond za životnu sredinu (GEF), Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA), Vlade Republike Austrije i Vlada Švajcarske, kao i UN agencija UNOPS, Unicef, FAO i UNECE.

Za više detalja posetite stranicu dogadjaja: Climate Talks - Klimatske promene